Sveti Jovan Šangajski: Put ruskog bosonogog beogradskog studenta do svetskog duhovnika

Posle Prvog svetskog rata u centru Beograda svi su znali bosonogog prodavca novina Mišu, koji bi, za razliku od drugih koji su morali da idu po kafanama ne bi li rasprodali štampu, samo stao na trotoar, na uglu Knez Mihailove i Ulice kralja Petra, i Beograđani su za nekoliko minuta kupovali sve njegove primerke.

Taj Miša je postao episkop Šangaja, zapadne Evrope i San Franciska, a potom i svetac Jovan Šangajski kojeg poštuju pravoslavni vernici širom sveta, a danas Srpska i Ruska pravoslavna crkva proslavljaju njegov praznik.

Jovan, kršten kao Mihailo, Maksimović rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji, u Harkovskoj guberniji u mestašcu Adamovski, završio je Pravni fakultet, a po izbijanju Oktobarske revolucije borio se za cara, ranjen je i ostao hrom.

Kada su boljševici trijumfovali, s porodicom dolazi u Beograd. Njegov otac Boris Maksimović bio je sprskog porekla – u 18. veku je pod najezdom Turaka otišao u Rusiju.

Jovan je u srpskoj prestonici vreme provodio u Hramu Svete Trojice, to jest Ruskoj crkvi, gde je bio prislužnik u oltaru, pomagao je kod bogosluženja. Upisao je Teološki fakultet 1925, iste godine se  zamonašio u Miljkovom manastiru kod Svilajnca uzevši ime Jovan, prema svom pretku Jovanu Tobolskom.

"Još dok je studirao, da bi mogao da se izdržava, prodavao je, kažu, novine, raznosio je mleko, i to je uvek radio bosonog, i leti i zimi, po čemu su ga prepoznavali mnogi Beograđani onog doba. Čak je i ono malo novca koji bi zaradio umeo da razdeli sirotinji, pa je živeo krajnje asketski", izjavio je svojevremeno ikonopisac Zoran Dabić.

Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve postavio ga je 1929. za suplenta Bogoslovije u Ohridskoj eparhiji u Bitolju. Ohridskom eparhijom tada je upravljao vladika Nikolaj Velimirović.

Nikad nije spavao u postelji

Đaci Bogoslovije primetili su da otac Jovan jede malo, samo jednom dnevno, da se nikada ne ljuti i noći provodi klečeći pred ikonom. Od dana kada je postao monah Jovan Šangajski nikada nije spavao u postelji. Poslednje četiri decenije života odlučio se na podvig noćnog bdenija i veoma malo je spavao.

Za episkopa Ruske zagranične crkve rukopoložen je 1934, kada odlazi u Šangaj, gde osniva sirotište koje postaje dom za 3.500 dece. Veoma su ga pogađale muke duševno obolelih, a ostali su bezbrojni dokumenti koji govore o tome da je pomogao brojnim smrtno obolelim ljudima.

Vladika je posebno je poštovao Svetog Nauma Ohridskog, jer je imao moć isceljenja duševno obolelih. S njegovom ikonom je obilazio bolnice i molio se za zdravlje bolesnika, otkad potiču priče o njegovim čudotvornim isceliteljskim moćima.

Kada je došao komunizam i u Kinu, premeštaju ga u Pariz za arhiepiskopa zapadnoevropskog. U francuskoj prestonici su ga prozvali Jovan Bosi, jer je i dalje često išao bos.

Sveti Jovan Šangajski služio je Svetu liturgiju, pored srpskog i ruskog, na francuskom i holandskom jeziku od 1951. godine u Parizu. Zna se da je služio i na staroslovenskom, grčkom, engleskom i kineskom jeziku.

Borac za pravdu i istinu 

Potom, 1962, odlazi u San Francisko, gde je pomagao pri završetku gradnje velikog hrama – Saborne crkve posvećene Presvetoj Bogorodici. Tamo je osnovao misiju koja je bila začetak Američke pravoslavne crkve, koja i danas postoji kao autokefalna.

Upokojio se posle liturgije u Nikolajevskoj crkvi u Sijetlu 2. jula 1966. godine. Na dan smrti pratio je čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice.

"Otkad znam za sebe, želeo sam da služim pravdi i istini. Moji roditelji razgoreli su u meni nepokolebljivu težnju da se borim za istinu, a duša se moja ushićivala primerima onih koji su žrtvovali svoj život za nju", zapisao je o sebi Sveti Jovan Šangajski.

Ruska zagranična pravoslavna crkva u San Francisku proglasila ga je za svetitelja 2. jula 1994. Njegove mošti se i danas nalaze u tom američkom gradu.

Prvi hram u Srbiji koji je dobio čestice moštiju Svetog Jovana Šangajskog je Crkva Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju. U tom pravoslavnom hramu čuvaju se brojne relikvije iz Rusije.

U Sabornoj crkvi u Beogradu nalazi se i ikona posvećena ovom svecu, s leve strane oltara, a na njoj se nalazi deo moštiju Svetog Jovana Šangajskog .

"Vladika je živeo u nekakvom drugom svetu", piše V. Rejer, koji je episkopa Jovana dobro poznavao i dosta pisao o njemu. "Da li je on bio 'uznesen u raj', kako o tome kazuje apostol Pavle, i 'čuo neiskazive reči koje čoveku nije dopušteno da govori', mi ne znamo. Ali svojim poukama i delima on je svedočio da mu je Gospod bar malo raskrinuo zavesu Svoga Carstva."

U pariskim analima zabeležene su reči jednog katoličkog sveštenika, koji je, obraćajući se skeptičnoj omladini, ukazao: "Vi tražite dokaze, kažete da danas nema ni čuda ni svetih ljudi. Ta šta će vam teorijski dokazi kad po ulicama Pariza ovog časa hoda živi svetitelj, Sveti Jovan Bosi (Šangajski). On već živi negde iznad naše zemaljske ravni."