Magazin
Kada baka i deka zaborave kako je to imati malu decu
"Ti si prespavao celu noć čim smo te doneli iz porodilišta" ili "Nikad nisi imala ovakav napad besa" su samo od nekih komentara koje možemo da čujemo od naših roditelja nakon što su proveli vreme sa unucima. Ova pojava na mrežama je opisana kao "gramnesia" i kombinuje se od dve reči grandparent (baka i deka) i amnesia (amnezija), a značila bi da baba i deda bukvalno zaborave kako je to imati mališana u kući, a ta situacija može biti veoma frustrirajuća za roditelje mališana.
Često ćemo čuti smešne i beskorisne savete i komentare naših roditelja kada je u pitanju podizanje dece, odnosno unuka. Neki od njih su:
- "Nikada nisi bio ovako izbirljiv. Uvek si jeo šta god ti stavimo na tanjir".
- "Odmah si naučila da ideš na nošu, trebalo ti je jedan vikend".
- "Spavao si kao šampion čim smo te doveli iz porodilišta".
Niz sa ovakvim ili sličnim rečenicama možemo da nastavimo, jer bake i deke se ponašaju kao da se ne sećaju kako je to imati malu decu. Ovaj fenomen su mnogi uočili i imenovali su ga na mrežama kao "gramnesia", a termin je bio veoma interesantan i terapeutkinji Ali MekKvejd koja je pokušala da objasni šta izaziva takvo ponašanje kod seniora:
"Kao prvo, prirodno je da imamo maglovitije sećanje na to kako su stvari zaista bile, naročito ako je iskustvo koje smo imali bilo posebno teško ili čak traumatično", kaže stručnjak i dodaje:
"Postoji čak i psihološki fenomen poznat kao 'euforično prisećanje', koji podrazumeva da imamo tendenciju da se sećamo prošlih iskustava, posebno negativnih, pozitivnije nego što su u to vreme zapravo bila".
Objašnjava da je glavni razlog zašto su ovi komentari beskorisni to što ne menjaju stvari sa kojima se roditelji male dece bore i minimiziraju stres sa kojim se suočavaju.
Roditelji navode da se osećaju frustrirano i obezvređeno ovakvim primedbama. "Ako izraze svoje frustracije, brinu se da će to dovesti do negativnih stereotipa koje mnogi ljudi imaju o roditeljima. To ponekad dovodi da se roditelji osećaju kao da ne mogu da podele borbe ili emocije sa svojim roditeljima, odnosno bakama i dekama, i da imaju poteškoća da im postave granice", naglašava, a piše Hafpost.
Takođe, ističe da to što naši roditelji govore da nikada nismo plakali, ne menja činjenicu da naša beba sada plače i da joj je potrebna pažnja.
Šta možemo da uradimo
Stručnjaci predlažu da procenimo da li imamo kapacitet i energiju za razgovor na tu temu sa našim roditeljima. Ako zaista želimo da izrazimo svoja osećanja, onda svakako treba porazgovarati i skrenuti pažnju da nas takve izjava i komentari mogu činiti nesigurnim u roditeljske sposobnosti.
Treba imati u vidu da se saveti koji se daju roditeljima o vaspitanju dece vremenom menjaju na osnovu novih istraživanja i saznanja. Na primer, saveti koje su pedijatri davali tokom osamdesetih ili devedestih godina mogu biti zastareli u odnosu na današnje standarde i preporuke. Takođe, u prošlosti, posebno u starijim generacijama, majke nisu imale toliko slobode da otvoreno govore o izazovima materinstva.
Društvo je tada postavljalo drugačije norme, i bilo je manje prostora za razgovor o teškoćama u prilagođavanju životu kao roditelj, naglašava MekKvejd. Danas je prihvaćenije da majke otvoreno govore o realnosti majčinstva, bez straha od osude.
