Događaji i izumi iz prošlosti u koje današnje generacije jedva mogu da poveruju

Naši preci su nam u amanet ostavili mnogo toga: genijalne izume, bez kojih danas možda ne bismo imali ni približno ovoliko razvijene tehnologije, nesvakidašnja i zabavna otkrića koja izazivaju u nama divljenje, smešne i nestvarne anegdote koje prepričavamo svojim prijateljima i deci. Ali, neki događaji i stvari iz prošlosti su toliko neverovatni da današnje generacije ne mogu da poveruju da su se oni zaista dogodili ili postojale.

Pošta je ranije radila mnogo brže nego danas

u 19. veku kraljevska pošta bila je najbrža pošta na svetu - pošiljke su se dostavljale čak 12 puta dnevno, a znači - na tačno 2 sata. Hitna pisma su se čak i dodatno obeležavala oznakom "Zahteva se hitan odgovor", a kada nešto ne bi stizalo u predviđenom roku do primaoca, pošiljalac bi jako negodovao. Kasnije, tokom rata, broj dostava smanjio se na jednu dnevno.

Selo u Dagestanu se proslavilo zbog neobičnog hobija

Hodanje po kanapu je zaštitni znak sela Covkra, koje se nalazi na jugu Dagestana. U ovom mestu se veština hodanja po kanapu neguje već nekoliko vekova, a sve je počelo još davnih dana, kada su stanovnici morali svakodnevno da prelaze reku kako bi došli do civilizacije. Dvadesetih godina prošlog veka selo je steklo svetsku slavu, a njegovi stanovnici počeli da organizuju i različite manifestacije i konkurse, kako veština ne bi pala u zaborav.

Kada-ljuljaška je svojevremeno bila hit

Hidroterapija, odnosno terapija vodom, bila je posebno popularna u 19. veku. Ljudi su tada smatrali da voda ima moć da izleči svaku bolest, pa su shodno tome, izmišljali i neobične sprave za potapanje. Tako je 1891. godine postala popularna kada-ljuljaška, koja se punila vodom i mogla nositi sa sobom gde god, a sve što je bilo potrebno jeste da se sami ljuljate kako bi se stvorili blagotvorni talasi.

Prvu pravu kancelarijsku stolicu napravio je Čarsl Darvin

Budući da je Čarsl Darvin većinu radnog vremena provodio u laboratoriji, istražujući različite uzorke, bilo mu je vrlo važno da se njome kreće brzo. Zato je došao na ideju da na nogice svoje stolice prikači točkiće. Njegov izum je kasnije usvojen i širom sveta, zahvaljujući čemu mi danas i imamo kancelarijske stolice.

Egipćani su imali vrlo složen kalendar

Kalendar koji je egipatska civilizacija koristila skoro 4 milenijuma bio je vrlo složen, ali jako funkcionalan. Godina je počinjala 19. jula i imala 12 meseci, od kojih je svaki trajao tačno 30 dana. Mesec je bio podeljen na 3 "velike" nedelje koje su trajale po 10 dana, a preostalih 5 dana "viška" su se dodavali po isteku poslednjeh meseca, da bi se dobilo uoibčajenih 365 dana.

Stetoskop je smislio stidljivi lekar

Za postojanje stetoskopa možemo zahvaliti francuskom doktoru Reneu Laeneku, odnosno njegovoj stidljivosti i religioznosti. Naime, kada je došao da pregleda pacijenta, ispostavilo se da je u pitanju mlada devojka bujnog poprsja, kojoj on nije smeo da prisloni uvo na grudi da bi čuo otkucaje srca. Onda je on smotao papir i preko njega poslušao pacijenkinju, nakon čega je i patentnirao svoj izum, nazvavši ga stetoskop.