Naučnici potvrdili: Korona uništava sinapse u mozgu

"Bilo je šokantno da se minimalna količina virusa za kratko vreme raširi u organelama i uništi veliki broj sinapsi", kaže Ana Oliveira, neuronaučnik, deo tima koji je radio istraživanja na Karolinsk Institutu u Švedskoj, a prenosi "Nešnl Džiografik"("National Geographic"). Tim naučnika, na čelu sa Karlom Selgrenom, psihijatrom i ćelijskim biologom, je inficirao organele mozga korona virusom, i tako otkrili da je virus ubrzao uništavanje sinapse mozga.

Sinapse su veze između ćelija i način kako one međusobno komuniciraju, odnosno kako informacije idu od ćelije do ćelije mozga. Ove veze zaslužene su za funkcionisanje mozga, od memorije do kontrole pokreta i emocija i konstantno se remodeluju, formirajući proces učenja. Iako je aktivnost sinapsi najveća kod male dece i fetusa, nastavlja se i kasnije u životu i važna je za formiranje novih sećanja, ali i brisanje onih koja više nisu potrebna. Sinapse su takođe važne tokom oporavka mozga posle trauma.

Tokom poslednje dve godine naučnici su zabeležili dugoročne neurološke probleme i probleme u ponašanju kod pacijeneta obolelih od Kovida 19 uključujući i pojavu takozvane moždane magle. "Moždana magla" izaziva dezorijentaciju, gubitak memorije, hroničnu glavobolju i otupelost i pojavljuje se kod 40 posto pacijenata obolelih od "dugog kovida".

Da li je sindrom "moždane magle" razlog za brigu

"Koristeći organele mozga, videli smo kako korona virus uništava zaštitne barijere ćelije, da bi lakše ušla patogena jedinjenja u cerebrospinalnu tečnost i mozak", rekla je neurobiolog Madlen Lankaster sa Univerziteta Kembridž, koja se bavi istraživanjem uticaja korona virusa na mozak. 

Proučavanje veze između Kovida i kognitivnih disfunkcija, kao što je "moždana magla" teško je vršiti na živim mozgovima, pa su organele, ispitivanjem u laboratorijskim uslovima, omogućile bolji uvid u rad virusa. Studija je važna jer je dokazala koliko Kovid utiče na rušenje sinapsi. "Previše uništenih sinapsi očekivano bi dovelo do problema sa pamćenjem, ili sećanjima i objasnilo bi tromost funkcije mozga koje se vide u moždanoj magli", kaže  Lankaster, navodeći da se ovoliko uništavanje sinapsi često povezuje sa oboljenjima kao što je šizofrenija, Alchajmer i Parkinsonova bolest. 

Naučnici upozoravaju da je potrebno mnogo više istraživanja da bi se razumeo efekat infekcije virusa Kovid na mozak. S obzirom da organele podsećaju na nezrele ćelije - poput onih kod fetusa ili beba - još uvek se ne zna kakvi bi rezultati bili na zrelim ćelijama mozga odraslih. Takođe, još uvek nije poznato da li su efekti koje dugi Kovid ima na mozak nepovratni.