Prvi javni prevoz, cepelin i Ruska pravoslavna crkva: Najčudnije činjenice o moskovskom transportu
Transportni sistem ruske prestonice čini nekoliko vidova transporta. Moskovski metropoliten je svakako najpoznatiji i najupečatljiviji od njih, ali tu su tramvaji, trolejbusi, autobusi, kao i "leteći" metro koji kao da levitira iznad grada. O transportnom sistemu ruske prestonice postoje brojne zanimljive priče, a neke od njih su ušle u istoriju.
Javni prevoz se pojavio još u 19. veku i prevozio je do 10 putnika
Prvi javni prevoz se u Moskvi pojavio još davne 1872. godine: takozvane "linejke" su vukle konjske zaprege, a umesto po drumu, one su se kretale šinama. "Linejka" prvobitno uopšte nije bila osmišljena kako bi se koristila, već da bi se predstavila na sajmu tehnoloških dostignuća koji je organizovan u čast jubileja Petra I. Ali, narodu se ovaj vid transporta toliko dopao da reči o njegovom povlačenju iz upotrebe nakon sajma nije ni moglo biti.
Gužve su postojale oduvek, naročito u centru prestonice
Gužve u prevozu nisu samo boljka današnjice - one su se pojavile čim su gradom počele da se kreću prve "linejke". Posebno su bili opterećeni putevi u centru prestonice, pa su se zato i prve stanice metroa (Ohotni rjad i Lubjanka) gradile u centru, ne bi li se on makar malo rasteretio. Da li je to pomoglo? Jeste, ali samo delimično i privremeno, jer kako je rastao broj prevoznih sredstava, a kasnije i automobila, gužve su se ponovo povećavale. Danas se za vreme špica 10 kilometara prelazi satima.
Ideja o jedinstvenoj stanici za sve vrste javnog prevoza
Početkom 20. veka grupa inženjera odlučila je da se u Moskvi napravi jedinstvena stanica (centralna) koja bi objedinjavala sve vrste transportnih sredstava. Autori projekta su ovu ideju obrazložili time da bi se na taj način putnicima pojednostavio prevoz iz bilo koje tačke grada u centar i nazad. Ali, ubrzo nakon izgradnje te stanice vlast i inženjeri su uvideli da ovo nije baš najbolja ideja, jer bi centralna stanica još više opteretila centar grada.
Cepelini za policiju kako bi se na red i mir motrilo sa visine
Početkom 2000-ih godina druga grupa inženjenja pokrenula je inicijativu da se policiji dodele cepelini, kako bi se na red i mir u tada već milionskoj prestonici oni motrili iz "ptičije perspektive". Iako je ovo bila naizgled dobra ideja od nje se ubrzo odustalo (srećom, pre nego što su cepelini kupljeni a novac bačen), jer ovaj vid transporta nikako ne spada u pouzdan, a još manje u bezbedan.
Ruska pravoslavna crkva je bila jedan od najvećih protivnika metroa
Projekat prvog metroa pojavio se još krajem 19. veka, ali su prve stanice puštene u rad tek 1935. godine. Zbog čega se toliko dugo čekalo na implementaciju ovog transporta? Odgovor se krije u religiji, odnosno u velikom otporu Ruske pravoslavne crkve. "Može li se dopuustiti ovako grešna misao? Zar se neće čovek, stvoren po želji Božijoj, poniziti ako se spusti u pakao", pisao je prestonički arhijerej mitropoliju Inokentiju.
Dan kada metro nije radio
Od otvaranja prve stanice pa sve do danas metro nije radio samo jedan dan - 16. oktobra 1941. godine vlasti su donele odluku da se rad čitavog sistema obustavi kako bi se grad pripremio za evakuaciju. Snabdevanje strujom je prekinuto, a u podzemne stanice su spuštene mine (za svaki slučaj), što je kod stanovnika prestonice izazvalo paniku. Već sutradan je odlučeno da se metro ponovo pusti u rad i od tada se ovaj vid transporta nikada nije ukidao ni na minut, a pogotovo ne na duže.