Magazin
Pet otkrića dostojnih Nobelove nagrade koja nisu osvojila to prestižno priznanje
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu za otkriće mikro RNK su naučnici Viktor Ambros i Gari Ruvkun, preneli su svi svetski mediji. Jasno je da je bilo teško predvideti ko će je osvojiti, jer je sam izbor, sve do proglašenja tajna. Međutim, postoje i mnoga otkrića za koje se smatra da su takođe vredna Nobela, ali još uvek nisu osvojila ovo prestižno priznanje.
Prestižnu Nobelovu nagradu, osnovao je švedski industrijalac Alfred Nobel pre više od jednog veka i slavi pionirski rad koji može da traje decenijama. Iako ne znamo ko može da budu u trci za ovo posebno priznanje, činjenica je da postoje znajna otkrića u domenu fizike, hemije i fiziologije ili medicine za koje se smatra da su vredna Nobelove nagrade.
Prvi ljudski genom
Mapiranje ljudskog genoma imalo je ogroman uticaj na biologiju i druge oblasti. Projekat mapiranja ljudskog genoma započet je 1990. godine, a završen je 2003. Razbijanje genetskog koda ljudskog života uključivalo je mnoge istraživača iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Japana i Kine. Ovaj poduhvat imao je dalekosežan uticaj na biologiju, medicinu i mnoge druge oblasti. Jedan od razloga zašto projekat možda nije dobio Nobelovu nagradu je veliki broj ljudi uključenih u ovo dostignuće. Prema pravilima koja je Nobel utvrdio u svom testamentu iz 1895. godine, nagrade mogu da prime tri osobe po kategoriji što postaje sve veći izazov zbog sve veće saradnje u naučnim istraživanjima, piše Si-En-En.
Revolucija u lečenju gojaznosti
Razvoj lekova za mršavljenje koji oponašaju hormon zvan glukagon - izazvao je revoluciju u zdravstvu poslednjih godina. Lek koji snižava nivo šećera u krvi i smanjuje apetit ima potencijal da uvede novu eru u lečenju gojaznosti i stanja kao što je dijabetes tipa 2. Tri naučnika, Svetlana Mojsov, dr. Džoel Habener i Lote Bjere Knudsen, koji su učestvovali u razvoju leka semaglutida dobili su 2024. godine Lasker-DeBakey nagradu za klinička medicinska istraživanja.
Transformativna veštačka inteligencija
Veštačka inteligencija (AI) transformiše živote ljudi neviđenom brzinom. Dva imena se izdvajaju: Demis Hasabis i Džon Džamper, tvorci AlphaFold Protein Structure Database, AI programa koji dešifruje 3D strukture proteina iz sekvenci amino kiselina, što je već koristilo preko dva miliona istraživača širom sveta. Njihov rad je već dobio prestižne nagrade, a mogućnost dobijanja Nobelove nagrade za hemiju nije isključena.
Razumevanje crevnog mikrobioma
Veliki broj mikroba, bakterija, virusa i gljivica, žive u ljudskom telu, posebno u crevima, čineći crevni mikrobiom. Naučnici su uz napredak genetskog sekvenciranja uspeli da bolje razumeju njihovu ulogu u ljudskom zdravlju. Ova oblast još uvek nije dobila Nobelovo priznanje, ali biolog dr. Džefri Gordon, pionir u istraživanju crevnog mikrobioma, po mnogima zaslužuje priznanje za svoj rad. Otkrio je da mikrobiom creva igra ulogu u zdravstvenim efektima pothranjenosti, koja pogađa skoro 200 miliona dece širom sveta, i razvija intervencije u ishrani koje ciljaju na poboljšanje zdravlja creva.
Geni koji uzrokuju rak
Sedamdesetih godina bilo je poznato da se rak ponekad pojavljuje u porodicama, ali nije se smatralo da nasledne mutacije igraju ulogu u raku dojke. Sa iskustvom u istraživanju genetskih razlika između ljudi i šimpanzi, Meri-Kler King, sada profesor medicine i genomskih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu, zauzela je novi pristup. Radeći mnogo pre nego što su naučnici imali bilo kakvu mapu ljudskog genoma, King je provela 17 godina otkrivajući i identifikujući ulogu mutacije gena BRCA1 u raku dojke i jajnika.
Ovo otkriće je omogućilo genetsko testiranje koje može da identifikuje žene koje su pod povećanim rizikom od raka dojke, kao i koje korake treba preduzeti da bi se smanjio njihov rizik, kao što su dodatni skrining i preventivne operacije.
