Magazin
Kako razviti empatiju kod dece: "Odnos roditelja i dece je ključan", kaže psiholog za RT Balkan
"Ljudi postaju sve manje saosećajni, a deca posebno, jer se u našem narodu ispoljavanje emocija smatra znakom slabosti", svojevremeno je govorio psihijatar Ivica Mladenović i zaista, ako bolje pogledamo okruženje, jasno vidimo šta se dešava. Mališani često ne mare što im drug plače u klupi, ne primećuju da starijoj osobi treba pomoć, igraju igrice dok im je brat tužan. Sposobnost da dete saoseća sa nekim se razvija kod kuće i neophodno je da na empatiji roditelji rade sa decom, jasni su stručnjaci.
Tokom Dečije nedelje koja se održava ove sedmice, vrtići i škole su pripremili razne programe - biće tu crtanja, maskenbala, predstava, priča. Sigurni smo da druženja i zabave neće izostati, kao ni prilike da svi zajedno radimo na izrazito bitnoj veštini - empatiji. "Ona se uči, stiče, a takođe se reguliše, podleže zakonima vaspitavanja", kaže za RT Balkan psiholog Snežana Repac.
Dakle, trebalo bi da damo sve od sebe kako bi naš "ukras sveta" uočio i saosetio kad je neko tužan, neraspoložen, uznemiren. Mnogi stručnjaci ističu da u današnje vreme deci itekako fali saosećanja i neophodno je raditi na tome da detetu budemo primer - pomognemo nekoj baki da se popne uz stepenice, pozovemo drugara da stane pod kišobran kako on ne bi pokisao. Takođe, razvijanje empatije kod dece je najadekvativnija mera za sprečavanje nasilja u školama, smatraju stručnjaci.
Po jednostavnoj definiciji, empatija podrazumeva da osoba doživi i saoseća sa emocijama druge osobe, ali kako je u pitanju vaspitanje deteta, kako mališanu pomoći da razvije ovu kompleksnu sposobnost, kako da ono "uđe u cipele drugog"?
Sve polazi iz kuće
I po pitanju empatije kod dece odnos roditelja i dece je ključan, naglašava psiholog Snežana Repac.
"Moja ćerka, kad je imala dve, tri godine, i kad je čula pesmu Mikija Jevremovića 'Al me peku stare rane', plakala je, jer nekog 'peku rane'. Ona se poistovetila sa tom pesmom. Bila je suviše mala da bih je učila tome šta je empatija, ali ju je sama osetila. Ovim primerom sam ukazala da je empatiju razvila sama od sebe. To je njena karakteristika, ali uz mene kao majku, dalje je razvila osećaj empatije. Nisam je svesno obučavala da tako treba, ali je kroz mene videla šta znači empatija", slikovito objašnjava empatiju psiholog Snežana Repac.
Dakle, čak i veoma mala deca mogu da razviju empatiju, ali je za njeno dalje širenje neophodno i vaspitanje. I tako, dolazimo do ključne stvari - u razvijanju empatije odnos deteta i roditelja je krucijalan, naglašava psiholog. Kako se emocije uče od malih nogu, jedna mala igra može biti veoma korisna mamama i tatama: "Jedan od primera koji roditelji mogu da uče svoju decu emocijama, jeste kada se sa njima igraju, glume da plaču, da im liju suze. Videće da roditelji tužni i tako se mališan kroz porodicu uči emocijama i emotivnoj pismensti", predlaže stručnjak i pojašnjava:
"U suštini empatije stoji odnos između dve osobe koji je takav da prvo prepoznaje osećanja, povezuje ih sa sobom, prima u sebe, iz svog iskustva izvlači i daje odgovor toj drugoj osobi. U svakoj od tih faza može doći do zastoja kod čoveka i zato neki ljudi imaju manje, a neki više empatije, a upravo kroz navedene faze ona se stvara", pojašnjava Snežana.
Kako dete počinje da uči empatiju
Decu treba pustiti da iskažu svoje emocije i osećanja. Jako je važno da roditelj odgovori na potrebe mališana, jer će tako i ono u budućnosti reagovati nošeno pravim primerom.
"Dete počinje da uči empatiju tako što prvo pokazuje svoje emocije i potrebe. Tu treba da bude roditelj responzivan, odnosno da odgovori na potrebe mališana. Na taj način ono uči da su njegove potrebe zadovoljene kroz to što je pokazalo emocije. Posle se događa suprotno, dakle dete se postavlja u ulogu roditelja, reaguje kao roditelj, pomaže nekoj drugoj osobi kao što su njemu pomogli mama ili tata", kaže za RT Balkan psiholog Snežana Repac.
Empatija se uči, ali ne mora da znači da će se naučiti
"Svi u detinjstvu, ako ne u porodici, onda kroz školu, prođu kroz situacije u kojima se tražila empatija, ali ne mora da znači da će svi da je nauče. Vrlo je kompleksna, socijalno je uslovljena, vaspitavanjem se reguliše, ali zavisi i od nervnog sistema buduće ličnosti. Ona nije baš urođena, ona se uči, ona se stiče. Ematija se reguliše, podleže zakonima vaspitavanja, bitno je ono što vidimo u sredini i kako nas uče. Dakle, postoji mogućnost za učenjem, ali ne može se neko učiti empatiji ako je nema", ističe psiholog.
