"Moje dete ne jede slatkiše" - stručnjaci imaju drugačije mišljenje, naglašavaju da je ovaj stav opasan

Koliko puta dok skrolujemo Instagramom ili Tiktokom nalećemo na influensere, poznate ličnosti, mame, tate koji objašnjavaju pratiocima da oni, ali i njihova deca ne jedu šećere. Svojim primerom podstiču dete da ne konzumira slatkiše i uče mališane da kažu "ne" čokoladama, kolačima. Drugima se ovakvo vaspitanje oko ishrane čini preteranim, te odmahuju glavom i predočavaju dobro poznatu rečenicu - "stvaljali su nam na hleb šećer i šta nam fali".

Mišljenja su razna, polemiše se u onlajn svetu na ovu temu, ali nas ipak zanima šta o tome misle stručnjaci. I nutricionisti i psiholozi su saglasni - bilo kakvo ukidanje, eliminacija ili zabrana može izazvati kontraefekat.

Najbitnije je da decu naučimo da se pravilno hrane i da jedu sve namirnice, kaže nutricionista Jasmina Ristivojević za RT Balkan:

"Ako dete nema neki zdravstveni problem, besmisleno je da se zabrani neka namirnica, jer će biti previše željno tog jela. Čim malo odraste, nećemo imati potpuno kontrolu nad njegovom ishranom i onda će je u nenormalnim količinama koristiti. Treba da konzumira sve namirnice i da nauči pravilno da jede i polako će doći do balansa".

Deci ponekad mogu da jedu bombone, čokolade

Za zastupnike stava "mi ne jedemo šećere, slatkiše", stručnjak poručuje da dete nekad ima potrebu da slatkim i to posebno ako je imalo jaču aktivnost. 

"Naravno da možemo da im damo nekad slatkiše, ali je bitno da pratimo i dete i ishranu. Može ponekad da se uvede slatkiš kao neki ritual (na primer da se po neki keks pojede vikendom). Potrebno je i da roditelji shvate da je dete možda imalo veću aktivnost, te je potrebno da nadoknadi energiju kroz šećer, pa im tad date neki slatkiš. Nije neophodno detetu potpuno zabraniti unos slatkog, ali je važno da nauči da se pravilno hrani i da voli da jede kuvanu hranu", kaže Jasmina.

Hranjenja dece ume da bude veoma izazovno i sigurno to zna svaki roditelj. Ali, "život bez slatkiša" i prema mišljenju psihologa neće doneti dobro:

"Ni jedan rigidni stav, ni zabrana nemaju adekvatnu delotvornu moć. Veoma često zabrane od strane roditelja koje se tiču hrane i slatkiša, umeju da prerastu tj. kao indikaciju imaju opsesivno konzumiranje zabranjenih stvari. Pa deca neretko kada nisu u vidokrugu roditelja žele da probaju ili konzumiraju zabranjenu namirnicu. Postoje savremeni trendovi koje roditelji nekritično usvajaju i pokušavaju rigoroznim i nezdravim načinom da usade svojoj deci.

Što se tiče konkretno konzumiranja šećera dalekosežnije posledice na detetovo zdravlje mogu da imaju neadekvatan način sporovođenja i usađivanja tih navika, nego sama konzumacija šećera, ako govorimo o umerenim količinama", naglašava psiholog Jovana Ivanović za RT Balkan.

Važno je, kako za decu, tako i za odrasle, da se osvesti potreba za slatkim, naglašava nutricionista:

"Potrebu za slatkim u fiziološkom smislu imamo onda kad se preskaču obroci, a nekad se javi odmah posle obedovanja - to znači da se pojelo za obrok više nego što je potrebno - zato i važi ona izreka 'prestani da jedeš kad ti je najslađe'. Generalno, moj stav je - naučiti da se jede porcija koju smo unapred osmisli - bez dosipanja i da se odredi količina u skladu sa uzrastom. Mora postojati ravnomeran raspored obroka i deca će onda imati ređe naviku da traže grickalice ili slatkiše. Ali i roditelji moraju da daju primer detetu i to je ono što je veoma važno", naglašava nutricionista i dodaje:

"Hranu ne bi trebalo uzimati tek tako, bez razmišljanja. Moramo da imamo svet o ishrani, kako mi, tako i deca, kako i kada se šta uzima. Dete mora da zna da tokom dana treba da ima tri obroka i dve užine - gde jedna može da bude voće, a druga mali slatkiš", pojašnjava Jasmina Ristivojević.

Ne mora da znači da su savremeni trendovi u ishrani dobri

Često je veoma teško objasniti detetu da nešto što ima za njega veoma primamljiv izgled, ukus, oblik u isto vreme nije zdravo i ne treba da ga konzumira:

"Najdelotvorniji način je svojim primerom podučavati dete zdravim navikama, učenje po modelu tj uzoru, najefikasnije dete usvaja. Nema kontradiktornosti u izjavama i delima, a doslednost je prisutna. No veoma često, plašeći se za sopstveno zdravlje, roditelji modeliraju ponašanje svoje dece u skladu sa svojim strahovima. Preterivanje u bilo kom pogledu i ekstremni stav, veoma često kriju neku nevidljivu pozadinu i motiv za takvo ponašanje. Savremeni trendovi propagiraju takvu atmosferu da ne postoji gornja granica u vođenju zdravog života i navika, a prema tradicionalnim stavovima i načinu života veoma su osuđujući, pa je velika verovatnoća da je istina negde između, u stvari u pravoj meri", kaže psiholog.