Deca i novac: Šta roditelji treba da znaju pre davanja prvog džeparca

Kada dođe trenutak da se dete samostalno snalazi, od odlaska u školu bez pratnje, do korišćenja javnog prevoza, na redu je i novac. Mnogi roditelji tada upadaju u dilemu: "Da li detetu da dajem džeparac, da li je dobar trenutak, hoće li ga to nečemu naučiti ili će samo nemarno trošiti..."

Ipak, bez obzira na sva pitanja koja se odraslima vrte u glavi, stručnjaci smatraju da davanje džeparca ne samo da je prihvatljivo, već je neophodno.

"Detetu treba davati džeparac. Ono što je najvažnije u ovom slučaju je koje veštine upravljanja novcem dete trenutno ima i koje veštine će da razvije kada odraste. Dete mora da nauči da je novac ograničen resurs kojim treba da upravlja, a tu džeparac služi kao početak," rekao je naš sagovornik Dušan Uzelac.

Objašnjava da veštinu upravljanja novcem podrazumeva znanje kako se on raspoređuje, a dete se upravo tada suočava sa činjenicom da ne može da dobije sve što poželi, već mora da odluči šta želi više, a šta manje, da napravi prioritizaciju stvari koje želi da kupi.

"Bitno je da dozvolimo deci da troše novac," tvrdi naš sagovornik. "Potrošnja je nešto što kasnije utiče na njihovo ponašanje, unapred im daje znanje kako da upravljaju novcem. Oni moraju da odluče šta hoće, a šta neće kupiti i to je lekcija koju dobiju."

Nekada je nemoguće da ih naučimo o onome što je preteča potrošnje, a to je zarađivanje, to ih tek čeka kad odrastu. 

Prvi susret sa zaradom deca mogu imati kroz neku vrstu zabave, kao što je prodaja narukvica ili postavljanje štandova sa limunadom na ulici, pa možda čak i obavljanjem kućnih poslova za određenu sumu. Međutm, mnogi dečiji psiholozi tvrde da džeparac nije nešto što dete treba da zaradi, da mu se daje kao nagrada, već je to način da dete nauči o nezavisnosti, snalažljivosti, odgovornosti.

Naš sagovornik smatra da je danas mnogo jednostavnije učiti decu o novcu, jer su neopterećeni određenim sistemima vrednosti, kao i da je lakše objasniti im potrošnju. "Oni to prihvataju mnogo lakše nego što mi mislimo," kaže Dušan Uzelac.

Smatra da je danas mnogo jednostavnije učiti decu o novcu, jer su neopterećeni određenim sistemima vrednosti, kao i da je lakše objasniti im potrošnju. "Oni to prihvataju mnogo lakše nego što mi mislimo," kaže Dušan Uzelac.

Kako i kada da učimo decu o novcu

Odakle roditelji da počnu

"Ja podržavam pristup da im se daje fiksna, generalna suma. To ne znači da im samo date novac i da ste pitanje džeparca rešili, već treba da ga naučite kako da upravlja finansijama, a to se postiže kroz praćenje na šta je novac potrošen," objašnjava sagovornik i dodaje: 

"Ako vi detetu date, na primer, 5000 dinara mesečno, a on u prvoj nedelji većinu potroši na čokolade, bombone, sličice, to ne znači da mu nikad više ne dajete novac. Ideja je da mu do kraja tog meseca dajete nove izazove, da shvati da sada ne može da priušti ono što je možda hteo, jer je doneo pogrešne odluke na početku meseca."

Roditelj igra važnu ulogu, jer treba da ima uvid u način na koji dete troši novac.

"To je mehanizam kojim se vežba preciznost, to je kumulativni proces sticanja znanja. U isto vreme, svi smo različiti u temperamentu i karakteru, željama i potrebama, zavisi i od starosti deteta, tako da je teško dati samo jedan savet - osim da roditelj tu potrošnju treba da prati i da njome upravlja."

Zaključuje da veći problem nastaje ako ni roditelj nema osnovno finansijsko znanje, pa detetu dozvoljava da prekomerno troši. "Na taj način dete ništa neće naučiti. Dakle, džeparac treba da se daje, ali mora biti uparen sa edukacijom o finansijskoj odgovornosti."