Magazin
Tako mali a tako slatki: Zašto su nam bebe životinje tako neodoljive i ljupke
Čak ni pevačica Kejti Peri nije mogla da odoli debeljuškastom mladunčetu pingvina koji je privukao je stotine posetilaca u australijskom akvarijumu i izjavila je da je "želela da ga poljubi". Svaki dan se oduševljavamo preslatkim bebama životinja bilo da je to mače ili nilski konjić koje možemo da vidimo na internetu ili uživo. Šta je tako neodoljivo u njihovoj pojavi, zašto su nam tako slatki?
Ne možemo da ostanemo ravnodušni prema preslatkim kucama koje trapavo trče po travnjaku ili malim majmunčićima koji izazivaju druge životinje. Snimci koje vidimo na mrežama, a koje u centar pažnje stavljaju bebe životinja izazivaju u nama neku neopisivu milinu:
"Percepcija ljupkosti privlači našu pažnju veoma brzo - u roku od 1/7 sekunde - pokretanjem odgovora u orbitofrontalnom korteksu, mreži zadovoljstva i nagrađivanja mozga. Čini se da je ova brza neuronska aktivnost praćena sporijim procesima procene koji izazivaju brižno ponašanje, smanjuju agresiju i aktiviraju mreže uključene u igru, empatiju i saosećanje", objašnjava profesor Džošua Pol Dejl.
Šta ih čini slatkim, neodoljivim
Za razumevanje fenomena ljupkosti je neophodno da se osvrnemo na rad austrijskog etologa Konrada Lorenca iz 1943. godine, koji definiše kolekciju atributa i naziva ih kindchenschema ili babyschema.
Među karakteristikama koje drže ključ ljupkosti su velika glava u odnosu na veličinu tela, istaknuto čelo, velike oči, mali, blisko postavljeni nos, okrugli, bucmasti obrazi i telo, kratki, debeljuškasti ekstremiteti i klimavi pokreti, piše Nešnal džiografik.
Lorenco je tvrdio da je odgovor našeg mozga na ljupkost evoluciona adaptacija, jer ljupkost pokreće urođenu negu i zaštitničko ponašanje kako bi se poboljšala verovatnoća opstanka vrsta. Istraživanja su otkrila da se babyschema može videti kod drugih životinjskih vrsta, posebno onih čiji mladi zahtevaju negu. Ovo može biti jedan deo odgovora na pitanje zašto ljudi smatraju da su neke životinje posebno slatke.
Ali ova teorija ne priča celu priču, smatraju naučnici. Prema profesorki Kamili Štajns ovde je u igri više od jednostavnog pokretanja instinkta nege.
"Kada vidimo nešto ljupko, to izaziva širok spektar snažnih, pretežno pozitivnih emocija. Naš mozak ima jedinstven, brz i specifičan odgovor, sa aktivacijom u oblastima povezanim sa emocijama, nagradom, motivacijom i zadovoljstvom", kaže Kamili.
Dalje, naš odgovor na ljupkost podstiče prosocijalno ponašanje, društveni angažman i humanizaciju.
Više od slatkog lica
Društvene mreže su preplavljene fotografijama kućnih ljubimaca koje srećno dremuckaju i praćene su natpisima koji opisuju koliko se njihov vlasnik trudi da im priušti bezbrižno postojanje. Veoma je lako romantizovati slatke životinje jer ne mogu uzvratiti ili se žaliti, plus mnoge vrste ostaju male.
"Želja da zaštitite, brinete i igrate se sa slatkom bebom ili životinjom, čak i ako je to samo slika na našim društvenim mrežama, podstiče empatiju i saosećanje. To je ugrađeno u nama i deo je onoga što nas čini onim što jesmo. Ljupkost nas čini ljudima", uverava Dejl.
