Kako su dočekani svetski lideri u Kazanju: Hleb i so na ruski način (VIDEO)

Čak-čak je istočnjačka poslastica, koja se tradicionalno sprema oko Urala, u Tatarstanu i Baškiriji. Naziv ove poslastice se prevodi kao "kap rose", ali ponekad, na osnovu tatarske reči "čeček", kao "cvet". Međutim, mnogi veruju da naziv ovog jela potiče od reči "čak", koja se prevodi kao "mali", što označava  komadiće testa koji su simbol najvažnijeg nematerijalnog nasleđa tatarskog naroda.

Veruje se da čak-čak simbolizuje sunce svojom jarkom bojom i svojim oblikom, ali predstavlja i snažnu, veliku porodicu. Ova poslastica ne samo da je ukusna već je i zdrava, budući da je jedan od njenih sastojaka med, koji deluje antifungalno, antibakterijski i antivirusno.

Svadba u vreme stare Rusije se nije mogla zamisliti bez ova tri jela na trpezi

Kako se priprema

Čak-čak se jednostavno i brzo se priprema, a pri tome je i veoma ukusan. On se sastoji iz puno sitnih loptica ili kratkih štapića napravljenih od mekog testa, koji su međusobno prilepljeni medom, a oblikuje se u vidu kupe. Testo se pravi od mekog pšeničnog brašna i sirovih jaja. Što je testo mekše, to će posle prženja biti vazdušastije. Testo se prži se u dubokoj masnoći, najbolje u fritezi, a zatim se preliva vrelom masom na bazi meda. Neko čak u ovu poslasticu dodaje i suvo voće, a ukrašava ga orašastim plodovima.

Tradicionalno svadbeno jelo

Prema jednoj od legendi, čak-čak se prvi put pojavio među nomadskim narodima Centralne Azije, u Volškoj Bugarskoj. Bugarski kan je zahtevao da na svadbi njegovog sina na stolu bude poslastica koja se dugo vremena neće pokvariti, ali da u isto vreme bude ukusna i da se svidi gostima. Kuvari su se dugo trudili da naprave takvo jelo, sve dok na kraju žena jednog pastira nije poklonila hanu rezance od brašna i jaja, poprskane medom. Kada je han probao tu poslasticu, on je zaplakao i poželeo svom nasledniku da njegov odnos sa suprugom bude čvrst kao komadići čak-čaka.

Treba napomenuti da ranije čak-čak nije bio svakodnevna poslastica. Pripremao se samo za velike praznike i poklanjao prilikom venčanja. 

Postojala je i tradicija njegove pripreme: devojke za udaju valjale su testo i sekle, udate mlade žene pržile, a starije su se bavile oblikovanjem poslastice i koju su prelivale medom.

Na svakom koraku u Tatarstanu

Sada je čak-čak svakodnevno jelo i može se naći u prodavnicama u Tatarstanu, kao i u nekim prodavnicama van njega. Ova poslastica je toliko popularna u ovom delu Rusije, da u Kazanju — prestonici Tatarstana — čak postoji i muzej posvećen čak-čaku.