Magazin
Centri AI podataka bi mogli da se koriste kao generatori električne energije
Višak strujanja vazduha koji se proizvodi prilikom hlađenja centara za AI podatke može biti novi izvor reciklirane energije, tvrde naučnici. Ovo rešenje može biti način da ovi centri generišu sopstvenu električnu energiju.
Izazov napajanja energetski intenzivnih centara za AI podatke postaje sve veća briga za kompanije poput "Majkrosofta" i "Gugla", koje istražuju opcije poput nuklearne energije, ali sada istraživači sa Univerziteta na daljinu u Madridu (UDIMA) u Španiji i Mision Mision Critica-Data centra u Bogoti u Kolumbiji su drugačije pristupili ovom energetskom pitanju.
Umesto da se fokusiraju na napajanje centra za podatke, oni istražuju kako ovi objekti mogu da generišu sopstvenu električnu energiju, tako što će iskoristiti protok vazduha koji proizvode rashladni ventilatori. Drugim rečima, otpadni vetar će se pretvoriti u izvor obnovljive energije.
HVAC sistemi hladnjaka koji se koriste u ovim centrima podataka izbacuju topli vazduh napolje, stvarajući konstantan, neiskorišćen izvor vetra, koji se može pretvoriti u električnu energiju. U studiji kod kolumbijskog centra podataka, istraživači su koristili vetroturbine Tesup V7 sa vertikalnom osom da bi uhvatili ovaj otpadni vetar koji je napravio čovek. Turbine, postavljene na rashladnim uređajima, izabrane su zato što su minimizirale veličinu i težinu, a u isto vreme su maksimizirale proizvodnju električne energije.
Primena metode na druge industrije
Količina godišnje proizvedene bruto električne energije u šest vetroturbina iznosila je 513,82 MVh iz veštačkog strujanja vazduha, što je više od potrošnje energije ventilatora objekta, i dalo je višak od 131,2 MVh. Autori sugerišu da se ova reciklirana energija može koristiti za druge električne potrebe unutar centra podataka ili ubrizgati u električne žice.
Studija, objavljena u časopisu "Sajentifik riports" , takođe je istakla ekonomske i ekološke koristi ovakvog korišćenja vetra. U pogledu životne sredine, sistem smanjuje emisiju ugljen-dioksida za približno 300 metričkih tona godišnje.
Autori kažu da ovaj pristup ne samo da nudi održivo energetsko rešenje, već je i usklađen sa nekoliko ciljeva održivog razvoja UN, koji uključuju čistu energiju i klimatske akcije. Potencijal za primenu ove metode na druge industrije sa sličnim protokom vazduha mogao bi značajno uticati na globalnu potrošnju energije, kažu oni.
