Tajne cveta koji "vaskrsava": Ove 4 stvari treba da znate o cvetu Natalijina ramonda

Natalijina ramonda je cvet koji se nosi na reveru na dan kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Ovaj cvet nežnog izgleda, ljubičaste boje i sposobnosti da "vaskrsne" ima veliku simboliku za srpski narod, jer je postala zaštitni znak stradanja Srba tokom ovog perioda. Ponovno rađanje i izdržljivost ove biljke nakon suše je povezana sa činjenicom da je i Srbija uspela da "stane na noge" i povrati snagu nakon intezivne borbe, te je dobila nadimak "cvet feniks". 

U Srbiji se nalaze dve ramonde, po čemu se razlikuju

"Postoji ukupno tri vrste, od toga dve rastu u Srbiji, natalijina i srpska ramonda," objašnjava dr Mišljenović. "Najlakše je uočiti njihove vizuelne razlike: Natalijina ramonda ima listove u rozeti koji su ovalnijeg oblika, blago nazubljeni po obodima i njene latice se intenzivno preklapaju, dok su kod srpske ramonde latice razdvojene, oblik listova je kao romboid i više su nazubljeni."

Botaničar Josif Pančić je otkrio da cvet ramonda postoji i raste i izvan Španije, gde je otkrivena početkom 19. veka. Prema njegovim otkrićima, ramonda raste i na jugu Srbije, zbog čega je dobila ime srpska ramonda. Dvorski lekar Obrenovića Sava Petrović primetio je cvet u okolini Niša krajem 19. veka, pa je odlučio da mu podari ime Natalijina ramonda, zbog lepote Natalije Obrenović.

"One naseljavaju slične tipove staništa, uglavnom klisure i kanjone, na severno orijentisanim stranama, gde su ušuškane u mahovini. Ta mahovina ima značajnu ulogu u njihovom preživljavanju na tim tipovima staništa, ona održava vlagu i služi kao klijališna baza - semena koja na nju padnu lakše klijaju. Ono što je interesantno je da na lokalitetima gde se obe vrste ramonde pronađu zajedno, dešava se hibridizacija između njih, kao njihova kombinacija" kaže dr Mišljenović.

Zašto nas ova biljka vekovima fascinira i da li je svemogući "feniks"

Ramonde imaju određena svojstva koja se znatno razlikuju od drugih biljaka cvetnica. "Većina biljaka ima mogućnost da kontroliše količinu vode različitim regulatornim mehanizmima, ali ramonda je drugačija. Njih nazivamo poikilohidričnim biljkama, a ta osobina je izuzetno retka u biljnom svetu - to znači da količina vode u njihovim tkivima zavisi od količine vode u okolnoj sredini. To je česta pojava kod mahovina i paprati, ali kod biljaka cvetnica je ovaj fenomen izuzetno redak," objašnjava naš sagovornik.

Još jedna činjenica koja ovu biljku čini izuzetnom je to da je prošla kroz ogromne vremenske i klimatske promene sveta, jer je na našim prostorima rasla i pre Ledenog doba, dok je vladala tropska klima. Ipak, većini ljudi je najviše poznata kao "cvet feniks", ali šta to zapravo znači?

Govori se da Natalijina ramonda može da oživi posle suše samo pomoću jedne kapi vode, ali naš sagovornik objašnjava da njeno vaskrsenje nije toliko jednostavno. Istina je da može da ozeleni kao da se ništa nije desilo nakon nepovoljnih uslova, ali najvažnije je da se ovaj proces dešava postepeno.

"Ramonda može da preživi posle suše, ali samo ako je ta suša nastala na njenim prirodnim staništima. U gradovima su ti uslovi mnogo ekstremniji, nije svemoguća biljka, opstala je samo na vrlo specifičnim, ušuškanim staništima. Ona može da preživi dug period bez vode, ali i kada se ta voda ponovo pojavi, potrebni su sati ili dani da se povrati. Dakle, nije u pitanju kap vode, već adekvatna vlažnost zemljišta," rekao je naš sagovornik.

Osim toga, dodaje da ramonda ne može da "vaskrsne" u roku od nekoliko minuta, već za to mogu biti potrebni sati ili čak dani. Cveta u maju i junu, a ono što je najvažnije je da uslovi za rast budu povoljni, što je i jedan od razloga zašto ne može svuda da se pronađe. Osim toga, one prilično sporo rastu - da bi jedna ramonda formirala rozetu od desetak centimetara, potrebno je oko deset ili čak više godina.

Gde i kada ramondu možemo videti tokom praznika

Naš sagovornik kaže da se u Beogradu obe vrste ramonde nalaze u Botaničkoj bašti "Jevremovac", ali trenutno nisu izložene za javnost, jer to predstavlja stres za biljke. Ramonde su zaštićene vrste i njihovo gajenje nije jednostavno, posebno ne u urbanim sredinama, zbog perioda suše i visoke večernje temperature u gradovima.

Umesto toga, tokom praznika će biti izloženi realistični keramički modeli uz informativne postere o njihovim karakteristikama i biće navedeni različiti primeri istraživanja o njima.

Tajne cveta se još uvek razotkrivaju

Sagovornik objašnjava da tradicija proučavanja ramondi, posebno u Institutu za botaniku na Biološkom fakultetu, je izuzetno duga i nastavlja se i dan danas na katedri za za ekologiju i geografiju biljaka. "Još uvek se objavljuju radovi o njoj, vezani za njenu biogeografiju, konzeraciju, fiziologiju, koja je vrlo specifična. Kolege i na drugim univerzitetima su zainteresovane za nju, kao i u farmaceutskoj industriji i biotehnologiji, zbog određenih proteina koji su u njoj pronađeni," kaže dr Mišljenović.