Magazin
Lenjinov mozak je nakon smrti "rasparčan": Evo šta su ustanovili naučnici
Vožd revolucije i jedan od najvećih filozofa 20. veka, Vladimir Iljič Lenjin, preminuo je 21. januara 1924. godine. Već sutradan je njegova lobanja otvorena, a mozak izvađen radi ispitivanja. Zbog čega je naučnicima trebala njegova "siva masa" i šta su želeli svojim istraživanjem da dokažu?
"Ja, niže potpisani Arsoev, potvrđujem da sam 24. januara 1924. godine u 18 časova i 25 minuta u prostorijama Instituta V. I. Lenjina preuzeo staklenu teglu koja sadrži mozak i srce Vladimira Lenjina, kao i metak koji je izvađen iz njegovog tela. Obavezujem se da istu čuvam", napisao je direktor muzeja, Aleksandar Arsoev, veče nakon smrti vožda. Istina, mozak on nije dugo čuvao, jer je partija naložila da se on što pre temeljno istraži, ne bi li se ustanovio razlog Lenjinove genijalnosti.
Naučnici bili u šoku kada su izvadili Lenjinov mozak iz tegle
Vađenje mozga iz Lenjinove lobanje i njegovo ispitivanje povereno je, između ostalog, i poznatom nemačkom neurologu Oskaru Fogtu, koga je Sovjetski Savez angažovao ni ne pitajući ga koliko će to da košta. Važno je bilo da se posao završi i to na najbolji mogući način. Fogt je, uz pomoć sovjetskih stručnjaka, odmah pristupio zadatku, a kako bi do tančina istražio sve specifičnosti Lenjinovog mozga, on je morao prvo da ga rasparča.
Prvi šok naučnika usledio je čim je mozak izvađen iz tegle i stavljen na vagu. Njegova masa bila je samo 1.340 grama, što je između 100 i 200 grama manje od proseka. Tada, doduše, naučnici nisu još uvek znali da veličina mozga nije povezana sa inteligencijom. Pošto je izmeren, mozak Lenjina je isečen na tanane slojeve, pločice, kojih je ukupno ispalo 30953. Iz njih su naučnici otkrili pravu istinu.
Za prvim, usledio je i drugi šok
Gabarite Lenjinovog mozga ugledni naučnik objasnio je dugom i teškom neurološkom bolešću revolucionara, zbog koje je on tokom poslednjih meseci života gubio i neke osnovne kognitivne funkcije i sposobnost obavljanja bazičnih zadataka, poput pisanja. Mozak vožda je, kako je tada istakao jedan umetnik, više podsećao na "smežurani orah", nego na nešto što je jedan od vitalnih organa.
Ali, ono što jeste bilo iznenađujuće jeste da su, bez obzira na to, "piramidalne ćelije Lenjinovog mozga bile daleko snažnije, a asocijativna (spajajuća) vlakna među njima neuporedivo razvijenija", kako je zaključio istraživač Fogt. Na taj način naučnik je i praktično, na realnom primeru, dokazao da Lenjin jeste bio genijalan i u mnogo čemu izuzetan.
