Magazin
Deca imućnih roditelja imaju veće šanse da budu visoka
Ovih dana društvenim mrežama kruže fotografije dece slavnih ličnosti koja kao da nisu sa ove planete: Baron Tramp, sin Donalda Trampa koji je sa samo 18 godina visok 2 metra i 6 centimetara, kao i Danijel Barlou, sin pevača Gerija Barloua viši je za glavu od svog oca. Ovo zapažanje podstaklo je naučnike na razmišljanje, nakon čega su i sproveli i istraživanje.
Iako je genetika odlučujući faktor kada je u pitanju visina, na ovu našu fizičku osobinu utiče i okruženje, odnosno to da li smo odrasli u izobilju, ili u skromnim uslovima. Ovim pitanjem su se pozabavili i naučnici.
Deca imućnih ljudi imaju veću verovatnoću da kada porastu budu visoka, pokazalo je nedavno istraživanje koje su sproveli naučnici renomiranog koledža u Njujorku. Rezultati njihove naučne studije pokazali su da je nakon genetike, koja je odlučujući faktor, visinu određuje i socio-ekonomski status roditelja.
Kako su povezani bogatstvo i visina
Iako naizgled ne postoji jasna povezanost između ova dva parametra, stručnjaci tvrde da je ona itekako vidljiva kada se stvari pogledaju iz pravog ugla. "Bolja ishrana i dostupnost društvenih resusrsa nesumnjivo podstiču rast dece", naveli su istraživači sa Koledža Alberta Ajnštajna, a preneo Njujork Post.
Na visinu utiču i zdravlje srca, kao i kognitivne sposobnosti dece, bolji san i niži nivo stresa tokom odrastanja. U uslovima finansijskog izobilja je mališanima sve ovo lako dostupno i dostižno, zahvaljujući čemu se oni razvijaju više od dece koja su odrastala u skromnim ili siromašnim uslovima.
Deca odrasla u imućnim porodicama su i u većem riziku
Ipak, odrastanje u izobilju, pri čemu su nadohvat ruke i slatkiši i svakojaki gedžeti, ima i svoju negativnu stranu. Pojedine studije pokazale su da deca iz bogatih porodica kasnije u životu imaju veću verovatnoću do postanu gojazna (jer su unosila veći broj kalorija tokom odrastanja), kao i da im se razviju bolesti srca.
Do ovako interesantnih zaključaka naučnici su došli istraživanjem više od 13.000 ispitanika, pretežno Amerikanaca i Latinoamerikanaca, pri čemu su se u obzir uzimali njihova visina, socio-ekonomski status, kao i genetske predispozicije.
