Najgori film godine - film "Blond" o Merilin Monro

''S obzirom na sve nepravde i tragedije sa kojima se Merilin Monro suočavala tokom svojih 36 godina života, dobro je što nije morala da trpi vulgarnosti ovog filma, to jest najnovije nekrofilske eksprolatacije njenog života'', bio je komentar kritičara Manole Dargis za ''Njujork tajms''.  

Uzbuđenje je bilo veliko kada je izašao prvi trejler za film i mnogi su se nadali da će život jedne od najpoznatijih žena na svetu biti dostojanstveno prikazan. Desilo se suprotno.

Film je napravljen prema istoimenoj knjizi, napisanoj 2000. godine. Autorka Džojs Kerol Outs je opisivala kako bi se Merilin (pravo ime Norma Džin) ponašala i osećala dok je proživljavala mnoge tragedije koje su joj se dešavale. Neki od događaja su po istinitoj priči, ali sa velikom dozom slobodne interpretacije autora. Pojedine scene i dešavanja su bila veoma iskarikirana ili poptuno izmišljena, a događaji za koje se potvrdilo da su istiniti su bili eksplicitno odrađeni i predstavljeni veoma surovo.

Zbog toga ova novela, pa samim time i film, nisu biografska dela koja opisuju poptuno istinite događaje, već jednu fiktivnu i dramatičnu verziju života i karaktera Merilin Monro. Iako nije potrebno da svaki film ovog tipa potpuno prati istinu, postoji velika odgovornost autora koji koristi prave istorijske ličnosti u lažnim scenarijima koji mogu potpuno narušiti njegovu pravu istoriju i život.

Osim fikcije koja se ''prodavala'' kao istina, mnoge gledaoce je uznemirila glavna tema filma, a to je patnja sa kojom je Merilin živela. Iako je poznato da je imala mnoge izazove, ceo film teži ka prikazivanju njene nesreće i narušenog mentalnog zdravlja. Neki opisuju da je način na koji je ovo predstavljeno izuzetno sadistički i da film više ponižava, nego što slavi njen karakter.

Mnogi govore da je akcenat filma na različitim scenama zlostavljanja (seksualnog, fizičkoj ili mentalnog), koje služe samo kao šok faktor. Posebno su dočarane nasilne scene sa njenim partnerima, kao i neprijatne kadrove Merilinog tela tokom njenog prolaska kroz proces abortiranja (na silu). Korisnici na društvenim mrežama opisuju ceo film kao potpuno nepoštovanje njenog tela, duha i ličnosti, čak 60 godina nakon njene smrti.

Takođe, poslednji sati Merilinog života su snimljeni na istom mestu gde je glumica pronađena. Ovo je razbesnelo gledaoce i mnogi su se zapitali kako je dopušteno korišćenje ove lokacije.

Merlin Monro je jedna do najpoznatijih žena u modernoj istoriji, ali nepoštovanje njene životne priče se i dalje nastavlja. Opsesija ovom starletom traje generacijama, pozivitna, kao i negativna. Čak je i Hju Hefner, osnivač Plejboj magazina, platio za grobno mesto pored Merilinog, kako bi bio što bliže njoj, iako je nikada nije upoznao.

I manekenka Emili Ratajkovski se u oktorbu oglasila na društvenim mrežama i pričala o masovnoj eksploataciji ženske tuge i tragedije u medijima. 

Međutim, postoje i oni koji iskreno vole i poštuju ovu istorijsku ličnost pa danas koriste karakter Merilin Monro kao inspiraciju za umetnost, glumu, šminku, modu... Još jedan ''dobar'' znak su burne negativne reakcije na ovakve filmove i projekte koji čine više štete, nego dobrog, jer one dokazuju da je mnogima stalo do poštovanja ove legendarne ikone pop kulture.

Možda će se jednog dana snimiti film sa više istinitih (i ne samo tužnih) događaja. Prema mnogim izvorima, Merilin je bila izuzetno pametna, ambiciozna i brižna osoba. Obožavala je da čita, otvorila je sopstvenu produkcijsku kuću, pomogla je džez pevačici Eli Ficdžerald da uspe u karijeri.

Ovo su samo neke od detalja iz života Norme Džin zasenjeni tragedijama, koje se najbolje prodaju. Dokle god se govori o Merilin, ona će nastaviti da živi, ali izuzetno je važan narativ koji se plasira i zato je film ''Blond'' doživeo veliki neuspeh.