Magazin
Aluminijumska folija nije bezbedno rešenje za čuvanje hrane, upozoravaju stručnjaci
Svako je ima u kuhinji, praktična je i ima više primena, a osim što je folija korisna tokom pripremanja hrane, mnogi je najčešće koriste za čuvanje ostataka od obroka - i to posebno nakon velikih prazničnih trpeza. Mnogi od nas veruju da nam hranu održava svežom, ipak - da li je aluminijumska folija u ove svrhe bezbedna? Prema mišljenju tručnjaka, to može da zavisi od nekoliko stvari, ali mnogi tvrde da je ipak najbolje razmisliti o drugačijoj metodi odlaganja ostataka.
Iako neki ne mogu da zamisle da ne koriste aluminijumsku foliju za skladištenje hrane, posebno jer tako oduvek rade i nikada nisu imali problema, stručnjaci upozoravaju da ovo ipak nije najbolje rešenje za čuvanje ostataka hrane.
Za razliku od plastičnih kesa ili posuda, aluminijumska folija ne može stvoriti hermetički zatvoren prostor, bez obzira koliko čvrsto je umotate. To znači da će vazduh uvek naći put do vaše hrane, što predstavlja rizik od bakterija. Pravilno skladištenje hrane umanjuje priliku da bakterije dođu do nje tako što se ograničava izlaganje vazduhu i sprečava se gubitak vlage. Međutim, aluminijumska folija nije idealna ni za jedno ni za drugo, jer nije lepljiva i ne prekriva površine u poptunosti.
Uslovi za razvoj bakterija
Prisustvo vazduha može podstaći rast opasnih bakterija, koje često dovode do trovanja hranom, upozoravaju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Ove bakterije mogu da napreduju u uslovima koje stvara aluminijumska folija, poput stafilokoka, bakterije koja se može preneti u hranu ako je ljudi koji je imaju na koži ili nosu dodirnu bez pranja ruku.
Čak i nakon kuvanja, bakterije mogu proizvesti toksine koji izazivaju trovanje hranom. Nepravilno skladištenje u aluminijumskoj foliji takođe povećava rizik od bolesti kao što su botulizam i listerija, a iako su retke, obe infekcije mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Kada može da se koristi folija
Aluminijum može da reaguje sa kiselom ili slanom hranom, poput paradajz sosa, što dovodi do prodiranja aluminijuma u hranu. Ovo može promeniti njen ukus i povećati unos aluminijuma , što može imati štetne posledice po zdravlje pojedinca, prenosi portal "Sautern living".
U slučaju da morate da iskoristite aluminijumsku foliju, ograničite njenu upotrebu na kratke vremenske periode i to najviše u trajanju od dva dana. Stručnjaci preporučuju da izbegavate umotavanje vruće hrane, već je ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi pre umotavanja.
Pravilno skladištenje
Druge metode skladištenja hrane uključuju hermetičke posude, koje sprečavaju kontaminaciju i gubitak vlage. Podelite velike porcije u manje, plitke staklene ili plastične posude.
Ako želite da budete zaista sigurni da li je preporučljivo jesti ostatke, koristite etikete da označite datum i vrstu hrane koju ste zapakovali, kako biste pratili koliko dugo je bila uskladištena.
Ostaci mogu da ostanu u frižideru (na temperaturi ispod 4 stepena Celzijusa) do četiri dana, a za duže skladištenje koristite zamrzivač, gde većina hrane može da traje do tri meseca. Osim skladištenja, važno je da hranu dobro i ravnomerno podgrejete pre nego što je ponovo konzumirate. Na kraju, ako određeni ostaci ne mirišu ili ne izgledaju kako treba, nemojte se igrati sa zdravljem i bacite ih.
