Dečije igre u blatu i nisu tako loše - imaju čak i zdravstvene prednosti

Milenijalci i starije generacije i danas pamte svoje detinjstvo - igre u pesku leti, u blatu - tokom jeseni, valjanje u snegu zimi i skakanje po barama od otopljenog leda u proleće bili su neizostavni deo odrastanja. Današnje generacije, na veliku žalost, odrastaju potpuno drugačije, bez ovakvih igara, i to uopšte nije tako dobro po njihovo zdravlje.

I ne, ovde nije reč samo o vidu, koji je narušen prekomernom upotrebom gedžeta, niti o mentalnom zdravlju koje je ugroženo izlaganjem različitom nepoželjnom sadržaju, već o fizičkom zdravlju, a konkretno - (ne)otpornosti organizma na bakterije, viruse i druge patogene. Kako je to povezano sa igranjem u blatu? Odgovor na ovo pitanje dali su finski naučnici. 

Zbog čega je zdravo da se deca igraju u blatu

Kako se dečiji imunitet razvija tokom prvih par godina života, tako i armija ćelija koje brane organizam postepeno uči da raspoznaje sopstvene ćelije i strana tela, poput bakterija ili virusa, koji se nalaze svuda oko nas, u vazduhu i na predmetima koje dodirujemo. Osnovni zadatak imuniteta je da na vreme prepozna štetne ćelije i napadne ih pre nego što one napadnu organizam.

Igre u blatu imaju veoma pozitivan uticaj na razvoj imunog sistema dece i to je naučno dokazano - stručnjaci ovaj fenomen nazivaju "hipotezom starih prijatelja". Dodir sa prljavštinom, blatom u najranijem uzrastu pogoduje bržem razvoju imunog sistema, zahvljujući čemu organizam ranije postaje otporan na bakterije i viruse i stvara intenzivniji odgovor na njih, prenosi TekInsajder.

Šta su još zaključili naučnici

U toku istraživanja koje su sproveli finski naučnici, ispostavilo se da je imunitet dece koja žive u gradu moguće dodatno ojačati odlaskom u prirodu, gde se na tlu nalaze brojni mikroorganizmi. Takođe, moguće je i doneti sa sela ili iz obližnje šume malo lišća, blata ili zemlje i pustiti decu da se sa njima poigraju, kako bi imunitet došao u dodir sa bakterijama sa kojima se pre nije susretao.

Finska studija pokazala je vrlo optimistične rezultate: za samo mesec dana igranja sa blatom i zemljom kod dece je porastao broj dobrih bakterija na koži, dok se u krvi pojavila veća količina imunoregulacionih ćelija, koje u stvari i jesu te koje organizam štite od bolesti. Drugim rečima - bakterije kojima je dete izloženo tokom igre u blatu i prljavštini više nisu toliko opasne po zdravlje.