Dečjim kockama do razvoja mašte i samopouzdanja

I dok se pripremamo za novogodišnje praznike i razmišljamo čime ćemo obradovati najmlađe članove porodice, većina će se odlučiti na kocke. One su odličan izbor u svakom uzrastu, jer će pomoći razvoj detetovog fokusa, saradnju sa drugom decom ali i razvijanje fine motorike i mašte. Igranje sa kockama daje deci slobodu, pruža mogućnost da istražuju, rastavljaju i ponovo sastavljaju sve što im kroz igru padne na pamet.

Kako da napravi slovo N, ili kako da kuca ima kućicu, problemi su čije rešavanje zahteva vešte rukice i mnogo šarenih kocki. I upravo gradeći svet oko sebe kockama, mališani se uče rešavanju problema iz prve ruke, pokušavajući da nađu način kako pravilno uklopiti kocke, da bi se dobio željeni izgled.  

Razvijanje mašte još je jedan benefit igranja sa kockama, kada se dete fokusira na stvaranje onoga što je samo, ili igrajući se sa svojim prijateljima, zamislilo.

Samoizražavanje kroz igru jedan je od ključnih momenata stvaranja. Za decu koja su bilingvalna ili neverbalna, kod kojih je komunikacija otežana, igranje kroz stvaranje i otkrivanje, može pomoći kao vid samoizražavanja.

Praveći kulu, dete mora da razmišlja o tome koje dužine bi trebalo nešto da bude, da upoređuje, broji, procenjuje, pazi na simetriju i balans. Na taj način se polako razvijaju matematički obrasci razmišljanja kao priprema i za školu, ali se i razvija intelektualni potencijal kod dece.  

Kreativnost je ono šta većina ljudi pomisli na pomen slaganja kocki, jer se upravo iz šarenila oblika i boja može napraviti šta god dete zamisli. I tu možemo videti koliko dete koristi nove ideje, koliko kopira poznato i koliko boja koristi. Igrajući se sa kockama, dete razvija svest o prostoru, a dok se pomera i kreće, razvija se koordinacija ruka - oči, dodatno se jačaju  prsti, šake i ruke, pa se tako razvija i fizička spretnost deteta.

Deca nekada i ruše to što su napravila i bacaju kocke, ali i to je još jedan deo razvoja putem slaganja. Saznanje da sve što je dete zamislilo, može  da stvori, transformiše, ali i sruši i ponovo izgradi, osnažuje decu da istražuju i prave iznova, razvijajući im samopouzdanje.

U procesu slaganja kocki sa drugom decom, dete se razvija socijalno i emotivno. Deljenje, pregovaranje i zajednički rad pomoći će detetu da se pripremi na saradnju sa drugim ljudima u budućnosti.

Najmlađa deca prvo ispituju teksturu, oblik i zvuk koji prave kocke kada padnu na pod, pa onda oko druge godine života počinju da prave puteve, kolone, kule...Slažući kocke, prate poznate oblike i linije, na primer oko stola ili kreveta, polako razvijajući ravnotežu. Nakon zgrada i kula, deca će pokušavati da ih povežu, praveći mostiće, a kad se osnaže, ti mostovi postaju veći i kompleksniji. Farme za životinje, garaže za automobile, sobe za svoje lutke, prvi su njihovi projekti, a kasnije će kreirati čitave male gradove.

Kocke su jedina igračka koja se ne baca tokom čitavog detinjstva, a neretko se i nasleđuje, jer sistem igre i učenja ne zastareva. Naprotiv, motiviše i pomaže razvoj dečije mašte i sposobnosti.