Digitalno nasilje: Ako nešto nije fer, nije ni za "šer"

"Rezultati nisu iznenađujući, postoji mnogo onlajn agresije - jer se u onlajn svetu ponekad zaboravi da iza ekrana postoji neko drugo ljudsko biće", smatra autor studije Devora Hajtner. Studija pod imenom "Onlajn mudrost: pomoći deci da uspeju i prežive u digitalnom svetu", obuhvatila je grupu od 1.316 tinejdžera, prenosi "Vašington post".

Internet nasilje je svaki oblik nasilja koji nastaje upotrebom digitalnih tehnologija, može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. Cilj takvog ponašanja je nekoga uplašiti, naljutiti ili osramotiti. 

U ovu vrstu nasilja spada i širenje neistina o nekome, lažno predstavljanje ali i slanje pretnji putem interneta ili objavljivanje eksplicitnih fotografija neke osobe na društvenim mrežama. Razlika između nasilja koje je uživo i nasilja na mrežama, je da postoji digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz. 

Istraživanje je pokazalo da je 46 posto dece između 13 i 17, doživelo makar jedan slučaj uznemiravanja na internetu, a 28 posto je doživelo ovakvo maltretiranje nekoliko puta.

Najviše sajber nasilja doživljavaju devojčice uzrasta od 15 do 17 godina, i to čak preko 50 posto, dok je to slučaj kod 44 posto dečaka istog uzrasta.

U odvojenom ispitivanju roditelja, videlo se da su oni bili zabrinutiji dostupnošću pornografije i izlaganju dece ovakvim sadržajima. 

U Srbiji je 80 posto dece uzrasta do 13 godine gledalo pornografski sadržaj onlajn, podaci su koje je iznela psiholog Ana Mirković, koja se bavi nasiljem na mrežama i kako ono utiče na decu, u podkastu "Još jedan podkast". 

Samo četvoro od sto dece u Srbiji se obrati roditeljima kada ima problem. Upravo zato je potrebno decu savetovati da:

1. Ne odgovaraju na uvredljivu onlajn poruku 
2. Ne prosleđuju poruke sumnjivog sadržaja drugoj deci
3. Sačuvati poruke i snimke, kao dokaz o postojanju digitalnog nasilja 
4. Ukoliko je dete žrtva nasilja, trebalo bi da zatraži pomoć od odrasle osobe, roditelja ili nastavnika 

"Mene iznenađuje činjenica da veliki broj roditelja smatra da ako ako dete nema mobilni telefon ili profil na društvenouj mreži, da je ono zaštićeno od digitalnog nasilja", kaže Mirković.

Saveti za roditelje:

1. Naučiti kako funkcionišu razne aplikacije i društvene mreže i zamoliti decu da roditeljima pokažu svoje naloge koje koriste na mrežama 
2. Redovno razgovarati sa decom o onlajn problemima, kako bi znali da u svakom trenutku mogu da se obrate za pomoć
3. Postaviti vremenska ograničenja boravka onlajn, uz tačno objašnjenje o bezbednosti na internetu i upotrebi interneta
4. Objasniti deci da ne reguju na pretnje ili komentare na internetu, ali ne brisati poruke već ih sačuvati, kao i profile sa mreža sa kojih su stigle. Ovako se čuvaju dokazi o postojanju digitalnog nasilja
5. Ne kriviti decu, već im pružiti razumevanje i podršku, uveriti ih da oni nisu krivi i otkriti koliko dugo maltretiranje traje 
6. Ne shvatati problem olako, već se ozbiljno pozabaviti digitalnim nasiljem. Emotivna bol koju dete proživljava je stvarna i može imati posledice kasnije 
7. Ne pretiti oduzimanjem mobilnog ili gašenjem kompjutera ako se povere da imaju problem, zabrane uvek deluju kontraproduktivno, pa dete sledeći put neće imati slobodu da se poveri roditelju
8. Obratiti se školi, kako bi se obratila pažnja na eventualno postojanje nasilja i u školi
9. Ukoliko postoji pretnja fizičkim nasiljem ili se nasilje na mrežama nastavi, obratiti se policiji

Roditelji bi trebalo da reaguju, čak iako žrtve nisu njihova deca, jer loše ponašanje i komunikacija utiče i na decu koja su samo svedoci nasilja. Psiholog Mirković smatra da bi u Srbiji ljudi trebalo da nauče da primete nasilje. "Mi živimo u kulturi koja skoro da ne primećuje verbalno nasilje, za psihološko nasilje deca kažu da to i nije pravo nasilje, jer nema podliva nema masnica, nema krvi, to govori koliko smo zapravo agresivni. Mi smo društvo koje propagira nasilje, samo naš informativni program obiluje nasiljem", kaže Mirković a edukacije je potrebna ne samo za decu, već i za odrasle, bez obzira na godine i životno iskustvo, posebno jer smatra da smo digitalno nepismena nacija.  

Kako bi pomogli detetu da nikada ne bude žrtva nasilja, pa ni internet nasilja, trebalo bi ga naučiti četiri osnovne stvari, smatra psiholog. "Na prvom mestu je kolaboracija jer su ljudi društvena bića i trebaju im drugi ljudi da bi bili funkcionalni u ovom društvu. Na drugom mestu je samoaktualizacija, pustimo dete, kad može, da reši samo svoje probleme. Na trećem mest, ali jako važna u digitalnom nasilju, je samokontrola i četvrta stvar je empatija koja u ovom trenutku svima manjka", kaže Ana Mirković.