Magazin

Ni obrazovanje, ni radne navike: Ovo je veština koju treba negovati kod dece da bi bila uspešna

Akademski uspeh, radne navike i ponašanje prema drugima jesu važne, ali nisu presudne kada je u pitanju uspeh. Prema studiji koja je pratila grupu dece 40 godina, ništa od navedenog nije bilo najbolji pokazatelj da li će određeno dete da ima zadovoljavajući, finansijski stabilan život. Bogatstvo, obrazovanje ili društveno-ekonomski status roditelja takođe nisu bili faktor - već je neophodna samo jedna stvar koju svako dete može da razvije.
Ni obrazovanje, ni radne navike: Ovo je veština koju treba negovati kod dece da bi bila uspešna© Unsplash/ Guille Álvarez

Da bi pronašli odgovor, tim psihologa je analizirao podatke o deci koji su beleženi decenijama, te je ovaj detaljan rad proglašen jednim od "najsveobuhvatnijih istraživanja ljudskog razvoja ikada sprovedenih". Mnoštvo podataka o porodicama, školama i komšiluku u kojima su ispitana deca živela su pomogli u donošenju zaključka.

Nakon prikupljanja informacija o više od hiljadu dece sa Novog Zelanda od 1972. godine, otkriveno je šta deci olakšava put do uspešnog i srećnog života. Ono što su istraživači pronašli može ponuditi potencijalan odgovor za roditelje koji nisu sigurni koje vrline i veštine njihovo dete treba da ima da bi imalo dobar život. 

Šta podaci govore o odgajanju uspešne dece

Analizom podataka utvrđeno je nekoliko stvari: Većina problematične dece preraste maloletničku delinkvenciju, problemi sa mentalnim zdravljem su češći nego što se ranije verovalo, kao i da je rani pubertet posebno stresan za devojčice. A što se tiče uspeha u životu, potrebno je fokusirati se na detetovu emocionalnu inteligenciju.

Čini se da je najvažnije da li deca razumeju svoje emocije i da li umeju da upravljaju svojim reakcijama, a ove osobine opisuju dobro razvijenu emocionalnu inteligenciju.

Kada su ispitana deca napunila 30 godina, najjači pokazatelj njihovog postignutog finansijskog uspeha bila je kognitivna kontrola (način reagovanja, razmišljanja i donošenja odluka), a bila je jača od koeficijenta inteligencije i društveno-ekonomskog statusa porodice u kojoj su odrasli.

Veština, a ne osobina

Sposobnost čoveka da razume i, ako je potrebno, upravlja svojim osećanjima i impulsima predstavlja emocionalnu inteligenciju. Postoji velika količina istraživanja koja pokazuju da to utiče ne samo na to koliko su deca uspešna kasnije u životu, već i da je korisno u svakom dobu života.

Studija je pokazala i da emocionalna inteligencija nije urođena, već se može negovati i razvijati. Spoljni faktori kao što su stil roditeljstva, obrazovanje, ali i podrška i smernice koje deca dobijaju tokom života igraju veliku ulogu u razvijanju veština samokontrole. Ovo naglašava važnost negovanja ovih sposobnosti od malih nogu.

Postoji mnogo saveta o tome kako roditelji mogu da podstaknu razvoj emocionalne inteligecnije svog deteta, koji uključuju pomaganje detetu da uči kako da objasni kako se oseća, da bude radoznalo, pa čak i upoznavanje sa umetnošću i književnošću kao načinu da dete promišlja složenost emocija ljudskog bića, prenosi "Inc.com".

Emocionalna inteligencija nije važna samo kada treba da budete ljubazni, već je osnovna veština koja u velikoj meri utiče na to koliko dobro deca mogu da budu snalažljivi u budućnosti.

image