Tajna "Zlatnog pauna": Najveći dragulj Ermitaža napravljen specijalno za Katarinu Veliku (VIDEO)

"Zlatni paun" Ermitaža nije ni slika, ni skulptura, ni nekakvo remek-delo iz kolekcije Faberžea, već - sat. Ali, ne bilo kakav sat! To je pravo umetničko delo sačinjeno od stotine elemenata od zlata ukrašenih dragim kamenjem, čija istorija seže daleko u prošlost, u vreme Carske Rusije i dinastije Romanov.

Otkud "Zlatni paun" kod Katarine Velike: Od ljubavnika ili za njega

"Zlatni paun" se u Ermitažu pojavio zahvaljujući jednom od ljubavnika Katarine Velike, knezu Grigoriju Potemkinu. Želeći da iznenadi svoju izabranicu, knez je od poznatog londonskog časovničara Džejmsa Koksa naručio ovu kompoziciju, znajući da ovakav poklon nikada ni od koga neće dobiti. To je jedna verzija njegovog nastanka.

Postoji i druga verzija, koja kaže da je jedinstven, ekskluzivan sat Katarina Velika sama poručila, ali svom drugom ljubavniku, kako bi ga iznenadila. Bilo kako bilo, "Zlatni paun" jeste izrađen specijalno za nju ili po njenoj porudžbini, a Koks je za svoj rad uzeo pozamašnu svotu novca - 11 hiljada rubalja, i to u čistom zlatu.

Zbog peha u putu je zamalo uništeno remek-delo

Pošto je sat sa mehanizmom konačno izrađen, Koks ga je poslao u Sankt Peterburg, ali u putu se desio peh i čitava konstrukcija, koja je bila izuzetno fragilna, se doslovno raspala. I to u stotine delića! Kada je "Zlatni paun" konačno stigao u Ermitaž, svi delovi predati su genijalnom ruskom časovničaru i juveliru Ivanu Kulibinu, koji je trebalo da spasi situaciju.

Na restauraciju je utrošeno skoro 2 godine - Kulibin je morao prvo da razume kako je Koks zamislio rad mehanizma, a potom i sklopi čitavu kompoziciju iznova, od nule, deo po deo. Pritom, pojedini delovi su se prilikom transporta i premeštanja sata čak i izgubili, a znači - Kulibin je morao da nađe alternativu, jer naručilac nije bilo ko, već sama Katarina Velika. Ili njen ljubavnik, svejedno.

Moć "Zlatnog pauna" je u detaljima: Svaki je ručno rađen, svaki izgleda kao pravi

Kompoziciju "Zlatni paun" činile su 3 glavne ptice -  sova, paun i petao, kao i na stotine drugih figura: drveće, cveće, pečurke, veverice sa lešnicima u šapicama, puževi koji puze po livadi, cvrčci... Svaki od elemenata je ručno rađen od zlata ili drugih plemenitih metala koji su zatim bili pozlaćeni, a detalji su bili toliko dobro izrađeni da se na životinjama moglo videti svako pero, svaka dlaka, svaka žilica na listu.

Glavni mehanizam, koji pokreće sam sat, bio je vešto sakriven u najvećoj od svih pečuraka, na čijoj je "kapi" sedeo vilin konjic. Upravo je on i pokazivao koliko je tačno sati - ta "kapa" pečurke bila je poput improvizovanog brojčanika, a vilin konjic izrađen tako savršeno, realistično, da se jedva moglo razaznati da nije pravi, da nije živ. 

Performans se ponavljao na svakih sat vremena

Kada je sat konačno restauriran, 1794. godine, svi su ostali zabezeknuti njegovom estetikom, ali i načinom funkcionisanja. Ukupno u "Zlatnom paunu" postoje 4 mehanizma. Tri mehanizma pokreću figure ptica, dok je četvrti odgovoran za rad sata i povezan je sa ova 3 kako bi sve bilo bilo sinhronizovano. Na svakih sat vremena dešavala se magija.

Prvo bi "oživela" sova, koja simbolizuje noć - ona bi se zajedno sa kavezom pomerala, treptala i tapkala nogom, dok bi uporedo zvonili zvončići. Potom bi na scenu stupao paun, simbol sunca, koji bi polako otvarao svoj rep i izvijao vrat. Na kraju bi se budio i petao - stresao bi glavom, zakukurikao i time najavio dolazak novog sata. Ukupno je ovaj performans trajao 4 minuta.

Posetioci Ermitaža imaju priliku da uživaju u spektaklu u kom je uživala i imperatorka

"Zlatni paun" je godinama bio smešten u Tavričeskom dvorcu, gde su ga mogli videti tek članovi dinastije Romanov ili njihovi bliski prijatelji. U Ermitaž je on prenet po naređenju Pavla  I, 1797. godine. Za svoj dugi vek, ovaj sat preživeo je i Veliki Otadžbinski rat i mnoge druge istorijske događaje, koji su zahtevali njegovu restauraciju. Srećom, o njemu su se brinuli najbolji časovničari i juveliri iz čitave Rusije.

Pre ravno 30 godina, 1994. godine, doneto je rešenje da se u Ermitažu napravi i posebna laboratorija, kako bi se "Zlatnom paunu" obezbedili svi neophodni uslovi za funkcionisanje. Danas se on čuva u specijalnoj zastakljenoj "kapsuli", kako mu ne bi falila "ni jedna dlaka sa glave" (ili pero sa repa). Posetioci muzeja svake srede u 19 časova mogu prisustvovati spektaklu iz prošlosti - istom onom kome je prisustvovala i sama Katarina Velika.