Koliko su zarađivali najpoznatiji ruski pisci - Gogolj, Puškin, Ljermontov, Dostojevski

Prihodi ruskih pisaca od prodatih knjiga ili zbirki dela bili su krajnje nestabilni - dešavalo se da odjednom dobiju veliku svotu novca, a potom mesecima ne mogu da zarade ništa, jer nemaju kome da ih prodaju. Zato je suditi o bogatstvu i načinu života najpoznatijih književnika 19. veka jako nezahvalno. Ipak, postoje nekakavi podaci koji govore o tome kojom su količinom novca oni prosečno raspolagali, kao i šta su mogli sebi da priušte.

Gogolj - "Revizor" mu doneo slavu i novac, ali i veliki peh prilikom isplate honorara

Nikolaj Vasiljevič Gogolj nije imao aristokratsko poreklo, pa su zbog toga njegov trud i talenat bili veoma oskudno plaćani od strane izdavačkih kuća. Nakon izdavanja "Revizora", jednog od najpoznatijih dela pisca, Gogolj je zaradio nešto manje od milion rubalja (oko milion dinara), ako tadašnju cifru pretočimo u današnju vrednost. Pritom, Gogolj je trebalo da dobije trostruko više, oko 3 miliona, ali je dve trećine tog iznosa na kvarno od izdavača uzeo njegov dvojnik. Za ostala dela Gogolj je dobijao mnogo manje novca, ali je ipak uspevao i da solidno živi i da nešto ostavi sa strane. Na samrti, on je studentima Moskovskog univerziteta zaveštao oko 2 miliona rubalja koje je imao kao ušteđevinu, a na onaj svet je otišao gotovo bez prebijene pare.

Puškin - od honorara je mogao da iznajmljuje 12-sobni stan, ali je imao i dugove

Prvi značajniji hororar Puškin je dobio za svoju peomu "Ruslan i Ljudmila" - oko 1.500 tadašnjih rubalja. Svako sledeće delo bilo je plaćano sve više i više, pa mu je, primera radi, delo "Evgenije Onjegin" doneo 5.400 rubalja, a naredna zbirka stihova - čak 8.000 rubalja. Sa takvim honorarima književnik je živeo jako lepo: mogao je sebi priuštiti iznajmljivanje prvo 9-sobnog, pa 12-sobnog stana u centru Sankt Peterburga, zapregu konja i bogatu trpezu. Međutim, i pored toga Puškin je imao mnogo dugova, koji su mu kvarili reputaciju i miran san. Tokom svoje karijere, Puškin je, u današnjem novcu, zaradio oko 23 miliona rubalja, a njegova prosečna plata iznosila je oko 150.000 rubalja mesečno.

Ljermontov - mali honorari, ali veliko nasledstvo

Mihail Jurjevič Ljermontov se nije mogao pohvaliti basnoslovnim honorarima. Koliko je novca zaradio za svako delo se ne zna, ali je poznato da je za drugo izdanje dela "Junak našeg doba" Ljermontovu isplaćeno 1.500 rubalja. Dosta skroman honorar u poređenju sa njegovim savremenicima. Šta je moglo da se kupi za 1.500 rubalja u to vreme? Recimo, 5 dizajnerskih haljina, tri odela, 180 kilograma meda, 100 gusaka ili 500 jaja umesto tih gusaka. Srećom, Ljermontov je imao izuzetno imućnu babu, zahvaljujući kojoj je vodio vrlo lagodan život - njeno nasledstvo bilo je dovoljno veliko da pisac nikada ni ne mora da radi, a ponajmanje da brine da li će imati za koru hleba ili krov nad glavom. 

Turgenjev - izuzetno dobro plaćen, zarađivao 2 do 3 puta više od kolega

Turgenjev je živeo ne samo u Rusiji, već periodično u inostranstvu - Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i Italiji. U svojoj domovini, Tergenjev je zarađivao jako dobro: za 1 pisani list on je dobijao od 400 do 600 rubalja, dok su, poređenja radi, njegovi savremenici dobijali između 100 i 250. Svako kompletno delo Turgenjevu je donosilo između 4.000 i 5.000 rubalja, sa kojima je mogao da kupi čak 30 kočija, ceo set kvalitetnog porcelana i pun garderober stvari. Za jedan roman on je zarađivao onoliko koliko je kočijaš zarađivao za 10 godina rada bez ijednog slobodnog dana. Osim toga, Turgenjev je imao i veliko imanje, koje bi mu, kada bi želeo da ga proda, donelo basnoslovnu svotu novca.

Dostojevski - zarađivao solidno, sva zarada odlazila na kocku

U poređenju sa Turgenjevim, "tarifa" Dostojevskog bila je mizerna - za jedan list on je od izdavača dobijao tek 50 rubalja (Turgenjev između 400 i 600 rubalja)! Pojedini poznavaoci književnosti smatraju da je upravo zbog toga Dostojevski pisao obimna dela za jako kratko vreme - da bi zaradio dovoljno da može da preživi. "Idiot" mu je, recimo, doneo 7.000 rubalja i za taj novac je uspeo sebi da kupi plac i jednu kočiju. Kada bi se prihod Dostojevskog pretočio u današnji novac, na godišnjem nivou on je zarađivao oko 8 miliona rubalja, istina, radeći više od kolega. Međutim, najveći problem Dostojevskog, kao i Puškina, bila je kocka - sav novac koji je zarađivao završavao je na ruletu.