Magazin
Potrebna je nova definicija gojaznosti, smatraju svetski lekari
Postoji rizik da se preveliki broj ljudi pogrešno dijagnostikuje kao gojazno, što može doneti do neadekvatnog lečenja i terapija, prema novom izveštaju svetskih stručnjaka. Više od 50 lekara iz celog sveta podržalo je izveštaj, u kojem stručnjaci tvrde da bi trebalo da se sagleda celokupno zdravlje pacijenata sa viškom telesne masti, a ne samo njihov indeks telesne mase (BMI), koji je do sada bio presudni faktor u dijagnostikovanjeu gojaznosti.
U izveštaju se poziva na "preformulaciju" gojaznosti kako bi se napravila razlika između pacijenata sa bolešću i onih koji su još zdravi, ali su u riziku da obole u budućnosti. Trenutno se u mnogim zemljama gojaznost definiše kada je BMI veći od 30, što je mera koja procenjuje telesnu mast na osnovu visine i težine.
Međutim, BMI ne daje informacije o celokupnom zdravlju pacijenta, ne odnosi se na razliku između mišića i telesne masti, niti uzima u obzir mast oko struka i organa.
Zbog toga stručnjaci smatraju da bi ljudi sa hroničnim bolestima koje su izazvane prekomernom težinom trebalo da budu dijagnostikovani sa "kliničkom gojaznošću", dok bi oni koje nemaju zdravstvene probleme trebalo da dobiju dijagnozu "pre-kliničke gojaznosti".
Više od milijardu ljudi širom sveta živi sa gojaznošću, a velika je potražnja za lekovima za mršavljenje. U vreme kada se masovno prepisuju lekovi koji smanjuju telesnu težinu do 20 odsto, u izveštaju stoji da je ovo "preformulacija" gojaznosti "utoliko relevantnija" jer "poboljšava tačnost dijagnoze".
"Gojaznost je čitav spektar", kaže profesor Frančesko Rubino sa Kraljevskog koledža u Londonu, koji je predsedavao grupom." Neki to imaju i uspevaju da žive normalan život, normalno funkcionišu, a drugi ne mogu dobro da hodaju ili dišu, ili su u invalidskim kolicima i imaju značajne zdravstvene probleme."
Stručnjaci smatraju da bi "klinička gojaznost" trebalo da se posmatra kao bolest koja utiče na organe, poput srca i pluća, i zahteva lečenje lekovima, dok bi osobe sa "pre-kliničkom gojaznošću" umesto lekova i operacija trebalo da dobiju savete o mršavljenju, prenosi Bi-Bi-Si. Novi pristup omogućio bi gojaznim odraslima i deci da dobiju odgovarajuću medicinsku negu, čime bi se smanjio broj osoba koje su pogrešno dijagnostikovane i kojima su dodeljene nepotrebne terapije.
Stručnjaci se zalažu da novi model treba da se odnosi na pažljivo posmatranje opasnih znakova gojaznosti koji utiču na organe u telu - kao što su bolesti srca, nedostatak daha, dijabetes tipa 2 ili bol u zglobovima - i njihov štetan uticaj na svakodnevni život, kako bi se prepisali lekovi i operacije.
Utvrđivanje razlike između pre-kliničke i kliničke gojaznosti predstavljalo bi "važan korak napred" i "istaknulo bi potrebu da se rano identifikuje i interveniše" uz pružanje prave nege pacijentima čije je zdravlje već ozbiljno narušeno, prema stručnjacima.
