Svaki treći stanovnik Srbije patiće od gojaznosti za deset godina, smatraju stručnjaci

"Gojaznost je dugotrajna, hronična bolest sa brojnim uzrocima i postoje brojni izazovi u traženju rešenja za izlečenje", kaže endokrinolog prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović za RTS. 

"Uz prognozu svetskih stručnjaka da će svaki treći stanovnik Srbije patiti od gojaznosti za 10 godina ide i upozorenje da će biti skoro dve milijarde gojaznih u svetu. Još više zabrinjava to što se smatra da će porasti gojaznost kod dece - da će se za 100 posto povećati incidenca gojaznosti kod dece", dodaje profesorka.

Navodi da je genetika važan faktor rizika i da utiče i do 40 procenata u pojavi i razvoju gojaznosti. S druge strane, malo je genetskih i hormonskih poremećaja koji dovode do gojaznosti.

To je bolest koja nastaje kao posledica nezdravog okruženja, a pod time se podrazumevaju ne samo samo vazduh i voda, već i hrana. Na epidemiju gojaznosti i u svetu, a i kod nas, utiče hrana koju konzumiramo, način na koji se proizvodi i na koji nam se plasira.

Ekonomija, stigmatizacija, zdravstveni problemi

Kod pacijenata koji pate od gojaznosti se uglavnom primećuju i oboljenja kao što su dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti.

"Dolaze nam dijabetičari, jer je 86 procenata osoba sa dijabetesom gojazno. Zatim pacijenti sa srčanim popuštanjem. Oko 80 procenata obolelih od srčane insufijencije je gojazno i kardiolozi zapravo leče posledice gojaznosti. Kod lekara dolaze i osobe koje treba da reše neki ortopedski problem, ali ne mogu na operaciju sa viškom kilograma", navodi profesorka Mirjana Šumarac Dumanović.

Ipak, gojaznost može biti uzrok i mnogih psihičkih bolesti. Gojazni ljudi su skloni depresiji, imaju manjak sampouzdanja zbog izgleda, ali i zato što su već doživeli neuspehe kada su prethodno želeli da smršaju, objašnjava za RTS šef ambulante za gojaznost Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Snežana Polovina.

Pored toga, mnogi doživljavaju stigmatizaciju od strane okoline - pacijenti se osećaju nelagodno zbog izgleda, a dokazano je da oni koji su mlađi imaju veći problem sa stigmatizacijom, naročito mlade žene.

Osim brojnih fizičkih i psihičkih bolesti, dr Snežana Polovina dodaje da je gojaznost veliki finansijski trošak, jer lečenje košta više nego lečenje od, na primer, posledica duvana. Ova bolest je takođe "skupa" zato što veliki broj pacijenata nije sposoban da radi (jer zbog prekomerne težine postanu invalidi).

Zašto nam je teško da smršamo

Stručnjaci smatraju da, pored genetike, savremeni stil života ima najveći uticaj na razvoj gojaznosti. Najveća greška koju pravimo je u izboru namirnica. Tačnije, potrebno je da kombinujemo sve grupe namirnica i hranljivih materija (proteini), ali važno je i koje vrste masti i ugleljnih hidrata konzumiramo. Dijetolozi mogu dati najbolje savete vezane za adekvatan režim ishrane. 

Veliki problem leži i u rasporedu spavanja kod mnogih stanovnika Srbije - mnogi od nas kasno ležu, noću gledamo televiziju ili koristimo kompjuter, pa tada dolazi do lučenja "hormona gladi", grelina. Javlja se žudnja za jakom, masnom hranom, što znatno utiče na porast telesne težine. U ovim trenucima, ako se javlja velika glad, preporučljivo je da se opredelimo za namirnice kao što su orašasti plodovi, kefir, kuvano jaje sa povrćem...

Druga greška je nedovoljno kretanja u toku dana. Dr Snežana Polovina smatra da svaka vrsta fizičke aktivnosti koja traje barem 30 minuta svakoga dana je dobra, i to ne samo kod gojaznih, već i kod ljudi normalne težine.

Kada je vreme za lekove, a kada za hirurgiju

"Kada režim ihrane i fizička aktivnost nakon 3 do 6 meseci ne donose zadovoljavajući efekat, tada uključujemo lekove koji deluju centralno, smanjuju žudnju za određenom hranom, a mogu da deluju i na druge organe, normalizuju metaboličke procese..." objašnjava dr Snežana Polovina.

"Kada i terapija lekovima ne da zadovoljavajući efekat, u slučajevima esktreme gojaznosti (kada ljudi imaju preko 180 kilograma, što uz lekove dođe na oko 160 kilograma), onda preporučujemo barijatrijsku operaciju, hirušku procedure smanjenja želuca."

Preventivni pregled

Univerzitetsko klinički centar Srbije obeležava 4. mart Dan borbe protiv gojaznosti preventivnim pregledima za građane od 12 do 16 časova u Ambulanti za dijetetiku, u starom Urgentnom centru. Mogu da dođu svi građani nakon što se prijave na mejl dangojaznosti.ukcs@gmail.com.

Od 16 časova biće održane radionice u Amfiteatru Kliničkog centra, gde će lekari Centra za lečenje gojaznosti najpre održati predavanja o gojaznosti, lekovima, predrasudama i stigmatizaciji i mogućnostima hiruškog lečenja, a onda će posetioci moći da iznesu svoje probleme i iskustva i da o tome sa lekarima razgovaraju, prenosi RTS.