Dostojevski je verovao da ima svoj magičan broj - pratio ga je svuda kroz život i "čuvao mu leđa"

Veliki ruski književnik Fjodor Mihajlovič Dostojevski je verovao da ima svoj sakralni broj, koji mu je u životu mnogo puta pomogao, a još više puta pratio kroz život. Taj broj je za Dostojevskog bio broj 4, čija je simbolika duboko isprepletana sa hrišćanskim motivima: 4 Jevanđelja, 4 reke u starozavetskom Edenskom vrtu, 4 arhanđela i, na kraju krajeva, 4 glavne vrednosti, vrline - mudrost, čvrstoća, poštenje, umerenost.

Kazna po imperatorovom naređenju postala je upola manja

Više sile su nebrojano puta Dostojevskom slale znak da ga negova sakralna četvorka, u koju on toliko veruje, čuva. Jedan od najpoznatijih primera jeste kada je pisac dobio kaznu po naređenju imperatora Nikolaja I, koju je trebalo da služi 8 godina. Niko ne zna kako, ali se odjednom ta kazna prepolovila, sa 8 na 4 godine. Čak je u jednom trenutku doneta odluka da se on strelja, ali je u poslednjem momentu ona stavljena van snage.

Da tog 4. oktobra na njegova vrata nije pokucala Ana...

Roman "Kockar" Dostojevski je napisao za samo 26 dana, ali, teško da bi uspeo da ga tako brzo završi da mu više sile nisu pomogle i 4. oktobra 1866. godine mu poslale stenografa Anu Snitkinu. Mlada devojka je o radu sa Dostojevskim maštala jako dugo, a njegovom talentu se divila još od malih nogu. U tandemu, njih dvoje su "Kockar" napisali u roku koji je obećan izdavačima, a sam Dostojevski je govorio da mu je Bog poslao Anu.

Bekstvo od dugova zbog kocke je trajalo simboličan broj godina

Pošto je zapao u dugove, Dostojevski je došao na ideju da otputuje u inostranstvo. Njegovo bekstvo trajalo je (možete da pretpostavite) 4 godine. Nažalost, za to vreme pisac je napravio još veći problem sebi, zbog njegove zavisnosti od kocke. Živeći u inostranstvu, Dostojevski je napisao "Idiota", koji mu je doneo 7.000 rubalja, a posle i "Zločin i kaznu", koje je relativno dobro naplatio i uspeo čak i da kupi kočiju i plac.

Ljubav sa Anom krunisana je rođenjem četvoro dece

Nakon saradnje prilikom pisanja "Kockara", odnos između Ane i Dostojevskog počeo je da se razvija u nešto drugačijem smeru, da bi je na kraju pisac i zaprosio i to vrlo romantično, tako što je napisao roman u kome su glavni likovi bili njih dvoje i koji je ona navodno trebalo da oceni. Svadba se odigrala 15. februara 1867. godine, a supružnici su u zajednici proveli punih 14 godina. Za to vreme Ana je Fjodoru rodila četvoro dece.

Četvorka prisutna i na samom kraju piščevog života

Fjodor Mihajlovič Dostojevski umro je kada je imao 59 godina - kada se ta dva broja saberu dobije se 14 (prisutna četvorka), a kada se oduzmu, dobije se -4. Samo nekoliko sati pre smrti Dostojevski je iščitavao Jevanđelje, a na njegovom člicu ostao je blagi osmeh, koji govori da je književnik na "onaj svet" otišao u miru. "Izgledalo je kao da spava i da se smeška u snu", pisala je tada njegova udovica, Ana.