Kako su agenti KGB uspevali da piju, a ne napiju se tokom svojih tajnih zadataka

Bivši obaveštajac i pukovnik u ostavci Aleksej Ivanov je uvek govorio da ne postoji obaveštajac koji ne pije, ali da dobri agenti tome pribegavaju samo ukoliko postoji operativni zadatak. Čak su se u krugovima sovjetskih obaveštajaca svojevremeno šalili kako treba poziciju operativnog radnika preimenovati u poziciju aperitivnog radnika (jer bi trebalo da se "cugne" aperitiv pre izlaska na zadatak).

Bilo kako bilo, obaveštajci SSSR su oduvek bili na visini zadatka, čak iako je to podrazumevalo da treba da popiju koju čašicu i privole lice od interesa. U tome im je, kako kruže legende, pomagalo 5 zlatnih pravila, jer najgore što može da se desi jednom agentu obaveštajne službe jeste da se njegova pozicija i misija otkriju. Posledice toga teško je bilo i predvideti, pa se zato moralo jako voditi računa da do toga nikada ne dođe.

Treba znati piti: 5 pravila sovjetskih obaveštajaca

Bivši agenti sovjetskog Komiteta državne bezbednosti (KGB) su imali svoje taktike za konzumaciju alkohola, zahvaljujući kojima su mogli celo veče da piju, a da se to ne odrazi negativno na njihovo rasuđivanje i spretnost. Prvo pravilo glasilo je da se sat vremena pre nekog okupljanja ili druženja obavezno mora pojesti nešto što će zasititi i popiti čašica votke. Tako će unapred u organizmu da se luče fermenti koji razlažu alkohol.

Agenti KGB su, prema legendi, pre svojih misija uvek uzimali i tabletu aktivnog uglja. Zahvaljujući tome bi se normalizovao rad digestivnog trakta i usporilo negativno dejstvo alkohola na organizam. Treće pravilo: pre pića je obavezno unošenje vitamina C. Limun, paprike, luk, pasji trn - sve ove namirnice sadrže visok nivo vitamina C, koji minimizira opijajući efekat koji alkohol ima na organizam. Što više vitamina C - to je rizik manji.

Četvrto pravilo glasilo je da nikada ne treba mešati pića, a posebno ne dodavati alkohol u gazirane i slatke napitke. Ovo danas znaju svi, ali u to vreme ono nije bilo toliko poznato, pa su sovjeti zahvaljujući njemu imali prednost. I za kraj, agenti KBG su se uvek tokom misija koje podrazumevaju konzumaciju alkohola dosta kretali - od stola do stola, po plesnom podijumu i slično. Ako bi samo sedeli, jeli i pili, verovatnoća da se napiju bila je veća.

Postojalo je i šesto pravilo, ali se ono mnogo ređe primenjivalo: ako postoji mogućnost da se piće neprimetno prospe i ne popije - treba ga prosuti. Deluje kao najbolja solucija, ali i nije, jer je ovo je jako rizično: ako neko slučajno vidi tako nešto, pozicija agenta može biti otkrivena, a njegova misija upropašćena. I to nije najgore što može da se dogodi, jer su se špijunaža i vrbovanje retko gde praštali.