Magazin
Od Nikolaja II do italijanskog narkokartela: Neverovatna priča o Stradivarijevoj violini Romanovih
Stradivarijeva violina koju je posedovao poslednji ruski car proživela je dosta dug i uzbudljiv život, i to ne samo u domu Romanovih, već i izvan njega. Od carskih odaja, preko najpoznatijih koncertnih dvorana, pa sve do tezge na kojoj je prodata budzašto, a zatim i krađe, čuvena violina promenila je nekoliko vlasnika, a sve donedavno se nije znalo ni gde je ni da li je sačuvana.
Car Nikolaj II bio je veliki kolekcionar umetnina, kao i starih, izuzetnih muzičkih instrumenata. U njegovoj riznici nalazilo se više od 3.000 artefakata, među kojima su i violina kompozitora Glinke, flauta Aleksandra I, violončelo majstora Žakoa, kao i koncertni klavir na kome je svirao sam Rahmanjinov. Međutim, ono čime se imperator najviše ponosio bila je čuvena Stradivarijeva violina, koju je on navodno čuvao u posebnoj prostoriji Zimskog dvorca, daleko od radoznalih očiju gostiju.
Iz tajnih carskih odaja u ruke talentovanog poljskog violiniste
Davne 1908. godine u Sankt Peterburgu je nastupao violinista Pavel Kohanjski, virtuoz poreklom iz Poljske. Nakon jednog od nastupa, za njim je u svlačionicu ušlo i nekoliko čuvara, koji su naredili da se on odmah spakuje i krene za njima. Šokiran, Pavel je uzeo sa sobom violinu i krenuo. Ispred pozorišta ga je čekala raskošna kočija, koja ga je dovezla pravo do Zimskog dvorca. I dalje zbunjen, Kohanjski je ušao u carske odaje, ne sluteći da će se tamo njegova sudbina preokrenuti.
Ušavši u dvorac, violinista je ugledao čitavu porodicu Romanov, koja je sa nestrpljenjem iščekivala njegov dolazak. Imperator mu je, kako bi ga umirio, objasnio da je doveden u rezidenciju kako bi održao za njih mali koncert. Kada je konačno savladao tremu, muzičar je zasvirao očaravajuću melodiju, a svi članovi dinastije ostali su zatečeni njegovim talentom. Želeći da ga na neki način nagradi, car mu je uručio originalnu Stradivarijevu violinu. Istina, nije mu je poklonio, već pozajmio za naredne koncerte.
Muzičar nepravedno prisvojio violinu, pa je za nju "debelo" platio
Oduševljen blagonaklonošću cara, Kohanjski je rado prihvatio "dar" i narednih godina na svim koncertima svirao upravo na ovoj violini. Međutim, kada je nastupila 1917. godina, Carsku Rusiju je zahvatila revolucija, a imperator Nikolaj II se odrekao prestola. Kohanjski se brže bolje spakovao i napustio Rusiju, ponevši sa sobom Stradivarijevu violinu. Smatrao je da, budući da se car odrekao vlasti, dogovor o pozajmici instrumenta više nije na snazi i da nema preke potrebe da je vraća nekome ko više nije na visokoj poziciji.
Ipak, karma je muzičara jako brzo stigla: njegovi koncerti u Poljskoj nisu bili ni približno onako posećeni kao koncerti u Rusiji, zbog čega je počeo da gubi slavu. Novca mu je ostajalo sve manje i manje jer nije imao od čega da zarađuje, a usput se i razboleo. Sve u svemu, Kohanjskom je ostala samo ona nepravedno prisvojena violina, koju je na kraju morao da proda da bi imao od čega da živi. I tako se violina Stradivarija našla u oglasima i zapala za oko francuskom maestru Pjeru Amojalu.
Novi vlasnik, novi problemi: Francuzu kradu Stradivarijevu violinu
Francuski virtuoz je za svoju novu violinu naručio čak i posebnu futrolu, znajući da je, od kako je napravljena, do tada ona preživela svašta. Bio je svestan vrednosti instrumenta, naročito imajući u vidu da je na njemu svirao i nekada poznati Kohanjski. Navodno je on čak imao i predosećaj da će violini pre ili kasnije nešto da se desi, pa je želeo da je sačuva što je više moguće. I, instinkt ga nije izneverio.
Jednog dana 1987. godine Amojal se spremao da krene iz hotela: sišao je i stavio futrolu sa Stradivarijevom violinom u kola, kada su ga pozvali iz hotela da se vrati jer ima poziv na čekanju. Međutim, sa druge strane linije je čuo samo tišinu. Utom je sa ulice čuo škripu guma - nepoznat lopov seo je za volan skupocenog automobila u kome se nalazio još skupoceniji instrument i nestao u nepoznatom pravcu.
Ponuda koja se (ne) odbija: Tri miliona dolara za "komad drveta"
Violina je nestala bez traga, a u potragu za njom dali su se najbolji lovci na kriminalce. Međutim, i pored svih napora potraga nije davala nikakve rezultate. Nakon nekog vremena policija je ušla u trag lopovu koji je krao auto, ali od violine i dalje ni traga ni glasa. Maestro je bio neutešan. Uskoro je slučaj nestanka Stradivarijeve violine zainteresovao čak i Interpol, a slučaj je dospeo u ruke entuzijaste i velikog ljubitelja umetnosti.
Prošlo je 3 godine, Amojal je već uveliko digao ruke od svog instrumenta, kad je odjednom, uveče, zazvonio telefon: sa druge strane linije dubok muški glas rekao je da je Stradivarijeva violina kod njega i da je spreman da proda taj "komad drveta" za 3 miliona dolara. Naravno, pod uslovom da ovaj ne kaže ni reč policiji. Muzičar taj novac nije imao, pa je slučaj ipak prijavio. Međutim, opet ništa - prestupnik kao da je u zemlju propao!
Srećan kraj potrage za violinom koja je nekada pripadala Nikolaju II
Od momenta krađe prošlo je više od 13 godina, a inspektor kome je tada dodeljen slučaj je otišao u penziju. Ipak, sama činjenica da je u karijeri imao nerešen slučaj (i to kakav!) mu nije davala mira. On je i dalje istraživao slučaj nestanka instrumenta, pomišljajući čak da ona više nije ni u Italiji. Žal za izgubljenom dragocenošću nije napuštala ni Amojala, koji je, kako je vreme odmicalo, sve više želeo da pravda bude zadovoljena, lopovi pronađeni, a instrument vraćen onome kome pripada, pišu RIA Novosti.
Slučaj verovatno nikada ne bi bio otkriven da se muzičar nije toliko zainatio da je unajmio četvoricu privatnih detektiva koji su otkrili da je violina kod italijanskog narkobosa, koji nisu imali ni predstavu o tome koliko je ona vredna. Na kraju krajeva, instrument je konačno vraćen Amojalu 1991. godine, a on je svoj put ka pronalasku ovog remek-dela pretočio u knjigu, koju je izdao 2005. godine. Zahvaljujući njemu je neverovatna priča o Stradivarijevoj violini koju je nekada posedovao sam imperator Nikolaj II obišla ceo svet.
