Magazin
Pet fraza o novcu koje mogu negativno uticati na dete
Frustrirajuće je kada dete ne razume da mama i tata moraju naporno da rade da bi mu nešto kupili, kada traži još jednu igračku, iako je tek dobilo novu ili kada želi da bude uključeno u razgovore o kućnom budžetu, koje sigurno neće razumeti. Sa navedenim situacijama se roditelji svakodnevno suočavaju, ali u većini slučajeva ne reaguju na dobar način. Sledeći put kada sa detetom razgovarate o novcu, nemojte praviti uobičajene greške.
Stav o novcu i finansijska pismenost se razvijaju od najmlađih godina, tako da je važno da roditelji budu svesni kako razgovaraju sa decom kada je u pitanju novac. Čak i neki usputni komentari, o kojima roditelji možda ne bi mnogo razmišljali, mogu ostaviti veliki trag na dete, i u njemu izazvati negativna osećanja.
"Imaš li pojma koliko sam morao da radim da bih ti to kupio"
Možda samo želite da dete iskaže više zahvalnosti za trud koji ste uložili da biste mu uzeli nešto što je želelo. Ipak, dete će samo osećati sramotu i krivicu što je od vas tražilo da nešto dobije, neće moći da uživa u poklonu ili poslastici, posebno ako ne razume šta zaista znači raditi za novac.
Tako se kod dece postepeno može razviti ne samo strah da roditljima traže da im nešto kupe, već mogu postati opterećeni i finansijskim stresom, iako sami ne upravljaju nikakvim novcem.
Umesto toga, pokušajte objasniti detetu kako funkcioniše ulaganje truda i rada za novac, umesto da ga krivite. Na primer, ako vaše dete polomi skupocenu igračku, možete im objasniti da je nećete tako lako zameniti, ali da zajednički možete smisliti plan štednje da biste je ponovo kupili. Tako će dete naučiti vrednost predmeta i novca.
"Druga deca nemaju tako skupe hobije ili želje."
Poređenje sa drugom decom tokom detinjstva u većini slučajeva donosi više štete nego koristi, posebno kada je ono vezano za novac. Kada god uporedite dete sa njihovim bratom ili sestrom, vršnjakom ili čak nepoznatom osobom, to stvara ogorčenost i dugotrajnu tendenciju da svoje ponašanje i vrednost meri u odnosu na druge.
Preporučljivo je da se fokusirate na razumevanje želja vašeg deteta, da pronađete alternativna rešenja koja možda neće iziskivati toliko finansijskih ulaganja, kao i da ga uključite u proces i učinite tako da se ono ne oseća kao da ga osuđujete.
"Ne znaš ništa o novcu, ti si samo dete."
Ova fraza se često koristi kako bi se deca držala podalje od razgovora "za odrasle". Iako je namera roditelja možda i dobra, deca mogu pomisliti da je novac iskuviše komplikovana tema, koju nisu u stanju da razumeju. Međutim, kada deca nisu uključena u razgovore o novcu, ona propuštaju da nauče osnove finansijske pismenosti, što može dovesti do problema sa upravljanjem novcem kasnije u životu.
Postepeno uključujte dete u razgovore o novcu - na početku to mogu biti i jednostavnije teme, poput štednje ili planiranja budžeta za odlazak u prodavnicu. Steći će znanje o novcu i možda će postati dovoljno radoznalo da vas pita šta ga zanima. Vremenom će se osećati kao da se njegove perspektiva i mišljenje uvažavaju, što je važno ne samo za finansijsku pismenost, već i za razvoj samopouzdanja.
"Ne traži ništa više, budi zahvalan za ono što imaš."
Zahvalnost je neophodna, ali kada ona ima kontekst omaložavanja detetovih želja ili potreba, ono može protumačiti da je želja da postigne ili želi nešto veliko u životu loša stvar. Vremenom, to može dovesti do prevelikog fokusa na oskudicu, kada se deca osećaju kao da čine nešto pogrešno kada sebe počaste ili slave svoj uspeh.
Zbog ovakvih rečenica deca mogu imati poteškoće u razlikovanju osećaja zahvalnosti za ono što imaju i toga da ne zaslužuju da priželjkuju nešto više. Ovaj unutrašnji sukob može da ih prati u odraslom dobu i utiče na to kako se bore za sebe ili koliko su spremni da napreduju i rizikuju da bi dobili nešto što žele.
Kažite mu da imate na mnogo čemu da budete zahvalni, kao i da je u redu da želeti nove stvari, ali i da je jednako važno osmisliti kako da te stvari dobijete na odgovoran i dobro planiran način.
"Ne možemo to priuštiti, nismo kao drugi ljudi."
Rečenice poput ove mogu kod deteta stvoriti osećaj otuđenosti, budući da one impliciraju da finansijska sigurnost (ili čak želja za njom) nije za vašu porodicu. To može ograničiti detetovu percepciju onoga što može postići u budućnosti i razviti kod njega velike nesigurnosti.
Osim toga, dete može osetiti finansijski stres porodice, ali nikako ne može pomoći, prenosi Hafington Post mišljenje stručnjaka. Bolje je reći da ste odlučili da štedite, jer je nešto drugo trenutno važnije, odnosno da detetu govorite o prioritetima, a ne o ograničenjima.
