Tajne sovjetskog vaspitanja: Ove fraze su od dece pravile "čelične" ljude

Savremeni roditelji biraju "mekše" metode vaspitavanja dece i pažljivo biraju svaku reč kada komuniciraju sa svojim potomcima, da slučajno ne bi ugrozili njihovo samopouzdanje ili nametnuli svoje stavove. Diplomatija je u današnjem odgoju i više nego cenjen pristup.

Po mišljenju psihologa, ove metode svakako spadaju u jednu pozitivnu praksu koja bi trebalo da se primenjuje, ali sovjetske majke o ovom stilu roditeljstva nisu znale ništa. Ali su zato imale svoje ustaljene fraze koje su koristile u razgovoru sa decom.

Kao graškom o zid

Fraza "Kao graškom o zid" su sovjetske majke koristile kada bi nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da nešto objasne svom detetu potpuno izgubile živce. Ova rečenica praktično znači "Džaba ja tebi pričam", a može se koristiti i kao zamena za "Na jedno uvo uđe, a na drugo izađe".

Zašto baš graškom o zid? Grašak je tvrd, a i zid je i kada bacite zrna graška u zid ona će se sasvim sigurno odbiti o njega. Tako i reči koje majka izgovara - dođu do deteta, ali ih on ne usvoji, već se one samo odbiju, umesto da budu usvojene i primenjene na delu.

Do svadbe će da zaceli

Kada bi se dete tokom igre povredilo (malo, ne mnogo), sovjetska majka nikako ne bi preuveličavala problem. Naprotiv, govorila bi mu kako to nije ništa strašno, ali, na metaforičan način. Rečenica "Do svadbe će da zaceli ulivala je detetu sigurnost da povreda nije ozbiljna".

U sličnom kontekstu koristila se i fraza "Trpi, kozak, postaćeš ataman" - ovo je značilo da dete treba samo malo da istrpi da prođe bol i da će nakon toga ono biti snažnije. Istina, ova rečenica se koristila i kada je bilo reči o drugim izazovnim situacijama - učenju, treninzima i slično.

Šta će reći ljudi

Zavisnost od tuđeg mišljenja bila je u krvi svakog sovjetskog građanina. Za njih je bilo jako važno bilo da komšije, prijatelji i rođaci, pa čak i prolaznici na ulici, vide samo ono najbolje. Sovjetske majke su svoju decu vaspitavale upravo na ovaj način i uvek govorile "Šta će reći ljudi?"

Ovo se odnosilo na sve: na stil oblačenja, na frizuru, muziku koja se sluša, pa i na iskazivanje svog mišljenja. Sovjetske majke su se vodile mišlju da se ne treba ni po čemu previše isticati, jer eksponiranje uvek donosi kako i dobre, tako i loše komentare.

Ja tebi reč - ti meni deset

Danas se jako poštuje mišljenje dece. Štaviše, roditelji svoje mališane na sve moguće načine ohrabruju da iznose svoje stavove, misli i osećanja. U sovjetsko vreme to nije bilo tako - roditelji bi najčešće insistirali na tome da dete svoje mišljenje zadrži za sebe.

Ako bi se dete ipak u razgovoru "osmelilo" da roditelju odgovori ili mu pokaže da on nije u pravu, tako što bi ga "zasuo" argumentima, obično bi kao odgovor dobilo rečenicu "Ja tebi reč - ti meni deset". Drugim rečima: "Ja pričam, a ti ćutiš i slušaš, a nikako obrnuto".

Ako svi skoče sa krova, hoćeš li i ti

Danas psiholozi neumorno naglašavaju roditeljima da ni slučajno ne upoređuju svoju decu sa drugom, jer to može negativno da se odrazi na njihovo samopouzdanje i mentalno zdravlje. U SSSR je upoređivanje bila najdelotvornija metoda vaspitavanja dece. 

Ako bi dete došlo sa lošom ocenom iz škole, onda bi sovjetska majka obavezno pitala šta su dobili drugari iz odeljenja, kako bi ga podstakla da više uči i dobija bolje ocene, a ako bi, na primer, dete uradilo nešto što nije kako treba (a videlo je od drugara), obavezno bi se postavljalo pitanje" Ako svi skoče sa krova, hoćeš li i ti?"