Radijacija, ekstremna hladnoća i problemi sa navigacijom: Zbog čega avioni ne lete iznad Antarktika

Od velikih interkontinentalnih ruta do regionalnih linija, avio saobraćaj je postao "noseći stub" globalnog saobraćaja. Ipak, uprkos svemu, postoje delovi sveta gde putnički avioni retko ili nikada ne zalaze. Jedan od njih je upravo Antarktik - kontinent koji, iako naučno značajan, ostaje izvan glavnih avio-koridora.

Bezbednost putnika i članova posade mora biti na prvom mestu

Iako je Antarktik formalno otvoren za civilne letove (ali ne i za vojne), bezbednosni razlozi igraju ključnu ulogu u izbegavanju ovog regiona. Na čitavom kontinentu postoje svega tri piste koje služe uglavnom za naučne ekspedicije, a njihova upotreba zavisi od vremenskih uslova, koji su u ovom području vrlo izazovni.

"U slučaju hitne situacije, sletanje na ove improvizovane aerodrome bilo bi jako komplikovano. Osim toga, ozonski omotač iznad Antarktika je dosta tanak, a znači da je i doza kosmičke radijacije u ovom području viša", pojašnjava stručnjak iz oblasti avijacije, Mihail Tjaglik, u intervjuu za ruski portal TekInsajder.

Ako bi avion i uspeo da se spusti, putnici i posada bi se suočili sa krajnje nepovoljnim uslovima. Prosečna temperatura u zimskim mesecima iznosi oko -60 °C, dok je leti oko -30 °C. Čekanje pomoći u takvim uslovima bez adekvatne zaštite moglo bi biti opasno, pa čak i fatalno po zdravlje.

I pilotima i avionima je let iznad Antarktika jako izazovan

Ekstremni vremenski uslovi predstavljaju veliki izazov ne samo za ljude, već i za vazduhoplove. Niske temperature izuzetno negativno utiču na motore aviona, dok velika gustina vazduha dovodi do većeg habanja komponenti motora, kao i i povećane potrošnje aviogoriva. Ovo značajno smanjuje ekonomsku isplativost takvih letova.

Osim toga, gusta magla, snežne oluje i motononi beli pejzaži umnogome otežavaju let iznad Južnog pola, kao i orijentaciju pilota u prostoru. I ne samo to: neretko se u blizini Antarktika javljaju elektromagnetne anomalije koje mogu uticati na pouzdanost osetljivih navigacionih sistema koji se koriste u avionima, piše TekInsajder.

Na kraju, potreba za ovakvim letovima nije velika: broj ruta koje bi značajno skratile vreme leta prolaskom preko Antarktika je jako mali. Najviše bi ova ruta možda koristila na letovima između jugoistočne Južne Amerike i jugozapadne Australije ili Južne Afrike i Novog Zelanda, ali nijedan od ovih koridora nema veliki broj putnika.