Magazin
Kako da ostanete pribrani kada su tuđa deca nemirna
Bez obzira da li ste tolerantna osoba ili ne, sigurno vam je ponašanje tuđeg deteta nekada zasmetalo. Bilo da je vrisak u kafiću, vrpoljenje na sedištu pored vas ili glasno plakanje u autobusu, takve situacije je vrlo teško ignorisati - a ponekada čak osećate potrebu da sami preuzmete ulogu vaspitača. Ipak, da li je to ispravno ili postoje bolji načini da se izborite sa frustracijom?
Dečija neumorna radoznalost, iskrenost, impulsivnost i intenzitet emocija ponekad zaista mogu biti test strpljenja. Neretko se osećate razdraženo i iziritirano u takvim trenucima, ali važno je imati u vidu nekoliko stvari kada se sledeći put nađete u ovoj situaciji.
Pre svega, nemojte misliti da ste loša osoba ili da nemate empatije ako vam je teško da tolerišete takvo ponašanje deteta - prirodno je da niste uvek saosećajni, da ste umorni i da želite mir i tišinu, posebno ako niste roditelj i niste navikli na takve izlive besa ili nezadovoljstva mališana. Ipak, kako vam se raspoloženje ne bi potpuni pokvarilo, vredi primeniti nekoliko metoda da sprečite negativne misli i prihvatite situaciju sa više razumevanja.
Druga perspektiva
Jedan od najboljih načina da ublažite sopstvenu razdraženost jeste da pokušate da sagledate situaciju iz drugog ugla. Ako ste ikada bili u prilici da putujete sa detetom, verovatno znate koliko je teško kontrolisati njegovo ponašanje u nepredvidivim situacijama. Zamislite da ste na mestu tog roditelja - da li biste voleli da vas svi u okolini osuđuju?
Zapamtite, deca tek uče kako da se ponašaju, a taj proces je nemoguć bez iskustva. Uostalom, odrasli takođe imaju loše dane koji ih nateraju na plač, tako da nije iznenađujuće da i deca mogu biti isto tako neraspoložena, ali još uvek ne umeju da kontrolišu emocije u javnosti.
Šta je stvarni izvor problema
Ako vam smeta kako se dete ponaša, zapitajte se da li je problem u detetu ili u tome kako roditelj reaguje. Postoji razlika između roditelja koji se trudi da smiri dete i onog koji potpuno ignoriše šta se dešava. Ako vidite da roditelj pokušava da reši stvar, to je sasvim dovoljan znak da radi sve što je u njegovoj moći.
U tom slučaju, umesto da se fokusirate na iritaciju, pronađite način da ostanete smireni i prihvatite da se takvi momenti jednostavno dešavaju.
Međutim, nekada reakcije (ili nedostatak reakcije) od strane roditelja zapravo mogu biti pravi izvor problema. Dok se neki trude da umire svoju decu, drugi deluju potpuno ravnodušno dok njihovi mališani prave nered na javnom mestu. To nam može izgledati kao nezainteresovanost ne samo za dete, već i za sve druge ljude koji su uključeni, što samo pojačava osećaj nelagode.
Šta možete učiniti
Većina neželjenog dečijeg ponašanja je uglavnom samo želja za pažnjom, prema stručnjacima. Ako ne reagujete na njih, verovatno će dete izgubiti interesovanje i postepeno se udaljiti od vas ili prestati da viče, trči okolo... U slučaju da to ne uspe, preusmerite misli - stavite slušalice i pojačajte muziku, čitajte zanimljivu knjigu ili novinski članak, razgovarajte s nekim...
Na kraju, oduprite se porivu da postanete "roditelj" - nije vaš zadatak da vaspitavate tuđu decu, a ako to pokušate, to može dovesti samo do neprijatnih situacija. Umesto toga, ako je zaista potrebno reagovati, obratite se roditelju ili nekome ko je zadužen za dete, umesto da sami preuzimate tu ulogu.
Iako navedeni koraci nisu magično rešenje, mogu vam pomoći da održite zdrav razum i izbegnete nepotrebne konflikte. Važno je podsetiti se da se deca prvi put suočavaju sa određenim problemom ili okolinom koja im se ne dopada, kao i da se prvi put bore sa negativnim emocijama, za razliku od odraslih koji su u tome iskusniji od njih.
