Magazin
Crkva Svetog Andreja Prvozvanog: Svetinja koja lebdi iznad reke
Zamislite mesto gde čovek, ma koliko bio izgubljen u haosu svakodnevice, odjednom može da stane, pogleda oko sebe i podseti se šta je suština njegovog postojanja. Na takvom mestu, skrivena od užurbanog sveta, usred reke Vuokse u Rusiji, na malom parčetu stene što vire iz vode, stoji jedna crkva. Neobična, tiha i upečatljiva. Crkva koja ne traži pažnju, ali je dobija, i to ne zbog veličine, već zbog duše koju ima.
Na oko stotinak kilometara od bajkovitog Sankt Peterburga, nedaleko od mesta Meljnjikovo, na reci Vuoksa, nalazi se jedna krajnje neobična crkva, posvećena Svetom apostolu Andreju Prvozvanom. Ova svetinja ne liči ni na jednu drugu, a mami poglede i izaziva divljenje svakoga ko se nađe u njenoj blizini. Međutim, ne zbog svojih gabarita ili velelepnog dekora.
Jedina crkva na svetu koja je sagrađena na tako malom ostrvu
Naprotiv, ova svetinja je jedna od najmanjih u Rusiji (a možda i u svetu), a ujedno je i jedina sagrađena na tako neobičnom mestu - na ostrvcetu u sred reke, površine manje od 100 kvadratnih metara. Zbog činjenice da je smeštena praktično na parčencetu zemlje koje izvire iz vode, crkva izleda krajnje neobično, kao da lebdi iznad reke, a do nje se može stići na samo drvenim mostićem koji vodi sa kopna.
Ideja za izgranju ove svetinje došla je od arhitekte Nikolaja Rotinova, koji je inspirisan hramom Vaznesenja u Kolomenskom, u Moskvi, odlučio da u ovom delu Rusije ostavi svoj trag. Njegovu zamisao podržao je još jedan Andrej, ovoga puta Ljamkin, koji je i finansirao izgradnju. Crkva na ostrvcetu sagrađena je uz pomoć lokalnog stanovništva, ne tako davne 2000. godine.
Crkva Svetog Andreja Prvozvanog privlači veliki broj vernika
Postoji verovanje da je apostol Andrej Prvozvani za života nekoliko puta posetio ovo mesto, kao i da je u vodama Vuokse čak i krstio meštane. Zbog tog verovanja, ali i činjenice da je ideja potekla od dvojice Andreja, svetinja je i dobila svoj naziv i pokrovitelja. Crkva je sagrađena u obliku osmice, koja simbolizuje beskonačnost - ona je tu da čuva duh predaka i vernicima pruža beskrajan mir.
Budući da je smeštena na neobičnoj lokaciji, ova svetinja privlači veliki broj posetilaca: jedni dolaze da u njoj pronađu utehu i priguše tugu, drugi - da uživaju u čarima prirode i sjedinjavanju sa Bogom, treći vole ovde da dođu kako bi odali zahvalnost, dok četvrti biraju da upravo ovde izgovore sudbonosno "Da", na mestu koje je po svemu jedinstveno i neverovatno.
