Deca mogu naslediti anksioznost od svojih očeva, pokazala su istraživanja

Većina ljudi krivi loš balans između posla i privatnog života ili loše prijateljske i emotivne odnose za stres, anksioznost i razvoj trauma. Mešutim, loše mentalno zdravlje može biti zapravo "poklon" koji smo dobili od naših očeva putem genetskog materijala.

Najnovija studija objavljena u magazinu Molecular Psychiatry otkrila je da stres koji su muškarci proživljavali tokom odrastanja ostavlja trajne posledice na biohemijski sastav spermatozoida, te potencijalno utiče i na budućnost detetovog razvoja.

Proživljavanje stresa u detinjstvu utiče na način "čitanja" DNK koda

U svom istraživanju, naučnici su analizirali uzorke genetskog materijala 58 muškaraca u kasnim 30-im i ranim 40-im godinama života, a zatim rezultate analize ukrstili sa stepenom stresa koji su oni doživeli tokom detinjstva i odrastanja. 

Konačan rezultat pokazao je značajne epigenetske promene u načinu "čitanja" DNK koda kod muškaraca koji su proživeli stres u ranijoj dobi. "Epigenetske promene zapravo šalju impuls koji geni treba da se aktiviraju", naveo je vodeći autor studije doktor Džetro Tuulari.

Traume iz detinjstva nisu samo bolno sećanje, već i teret koji se nasleđuje

Ovo je dokaz da traume iz detinjstva ne ostaju samo u sećanjima, već utiču i na biološko nasleđe. Najznačajnije promene uočene su u nekodirajućim RNK molekulima i u metilaciji DNK, procesima koji menjaju način na koji se geni aktiviraju, naročito u delovima mozga povezanim sa razvojem. 

Istina, stručnjaci naglašavaju da detaljnije istraživanje o tome kako se ovaj proces odvija tek sledi: za sada dokazi o tome da se traume i stres prenose na naslednike postoji samo kada je reč o životinjama (miševima), preneo je portal Lajv Sajens.

Situacija nije nepopravljiva, naglašavaju stručnjaci

Međutim, ono što jeste važno je da ovi nalazi ruše staru teoriju o tome da je genetika nešto nepromenljivo i konačano. Studije pokazuju i da psihoterapija, rad na sebi i građenje kvalitetnih društvenih odnosa mogu promeniti epigenetske markere i negativna iskustva takoreći "izbrisati" iz očinskih gena.

Ova saznanja su naročito važna u svetlu muškog mentalnog zdravlja, koje je, nažalost, često zanemareno. Brigom o njemu muškarci bi mogli ne samo da pomognu sebi, već i da sačuvaju naredne generacije od stresa, anksioznosti i trauma.