Svako od nas ima ''unutrašnje dete'' koje utiče na naš život i moramo ga negovati

Termin ''unutrašnje dete'' ima nekoliko značenja. Može biti opis ranog detinjstva, dužeg perioda odrastanja (od rođenja do adolescencije) ili simbol detinje radosti i radoznalosti. Psiholog Dijana Rab govori: ''Biti svestan našeg unutrašnjeg deteta može značajno pomoći tokom teških vremena.''

Ipak, svako je drugačije doživeo detinjstvo – nekima je to bio najsrećniji period života, a neki su imali određene izazove koji su postali loše uspomene. Različite tragedije ili traume iz detinjstva često ostavljaju trag i teret koji se godinama nosi. Čovek će fizički i psihički ''odrasti'', ali može se desiti da je emotivno (i dalje) na nivou povređenog deteta.

Negativne emocije i bol koji se nosi od mladosti ozbiljno mogu uticati na odrasli život, samopoštovanje, ljubav prema sebi i drugima, međuljudske odnose...

Isceljenje unutrašnjeg deteta postalo velika tema u psihologiji i na internetu u poslednjih nekoliko godina. Kolektivna svest o mentalnom zdravlju je sve veća i postoji bezbroj načina i predloga kako da se unutrašnje dete neguje.

Kada je potrebno započeti proces isceljenja

Najbolje je analizirati emotivne odnose s drugim ljudima. Za početak je dobro preispitati sopstvene reakcije na svađe sa prijateljima ili partnerom. Na primer, ako partner izgovori slične reči koje bi roditelj koristio kao grdnju, može doći do iracionalno emotivne reakcije – iritacija, vikanje, plakanje, odlazak u drugu sobu (detinji bes). Sve ovo može biti bol unutrašnjeg deteta, koje nije umelo da analizira i kritički posmatra sličnu situaciju u prošlosti.

Takođe, strah od neuspeha, ignorisanja i slične nesigurnosti koje sprečavaju srećan i miran život mogu biti direktne posledice zapostavljenog bola iz detinjstva.

Kako početi povezivanje sa unutrašnjim detetom

Psiholog Kim Egel smatra da apsolutno svako može započeti ovaj proces, ako to želi. Ima onih koji ne veruju da ova metoda može biti efektna, jer su dovoljno ''odrasli'', ali veliki broj psihoterapeuta potvrđuje da se mnogi problemi sa mentalnim zdravljem direktno povezuju sa detinjstvom.

Pisanjem se mogu otkriti misli i emocije koje su bile potisnute godinama. Vođenje dnevnika može biti analiza utisaka o događajima tog dana, interakcijama i međuljudskim odnosima....Osim dnevnika, pisanje pisma i direktno obraćanje unutrašnjem detetu može biti efikasno. Postavljanje pitanja ('Kako se osećaš? Šta želiš? Kako mogu da ti pomognem?'), a zatim odgovaranje na njih otvara mnoge opcije za analiziranje ličnih potreba, osećanja i ponašanja.

Meditacija se može raditi nekoliko puta nedeljno i može značajno poboljšati proces samoostvarenja i isceljenja. Sedenje ili ležanje u tišini, u okolini koja nas opušta, pruža osećaj sigurnosti i pomaže u neometanom razmišljanju. U ovim tihim trenucima najbolje je koncentrisati se na sliku sebe kao deteta, zamisliti da sedi sa nama i zaista slušati taj ''unutrašnji glas'', koji može otkriti mnoge skrivene želje, potrebe i osećanja.

Osim ''teških'' tema i uspomena, isceljenje ima vedriju stranu – detinja radost. Gledanje omiljenih crtanih filmova iz detinjstva, društvene igre, sport, pa čak i kupovanje slatkiša koje nismo godinama okusili može pomoći u negovanju i nadoknađivanju propuštenih trenutaka sreće.

Na kraju, uvek je dobro porazgovarati sa profesionalnim psihologom na ovu temu. Svaki čovek je nekada bio dete kome je bila potrebna pažnja, ljubav i nega. Nedostastak toga može imati ozbiljne posledice, tako da nikada nije kasno započeti proces isceljenja unutrašnjeg deteta za poboljšanje života.