Potraga za zadovoljstvom - šta je savremeni hedonizam

Heodnizam je stil života koji se odlikuje estetskom finoćom življenja, filozofija koja zastupa mišljenje da je zadovoljstvo jedini cilj i vrhovno dobro života, a da sve što je suprotno tome treba izbegavati jer nam čini zlo. Polazeći od takve pretpostavke - sve što čovek čini i to kako živi trebalo bi da bude podređeno jednom jedinom cilju - zadovoljstvu i uživanju.

Sama reč hedonizam nastala je od grčke reči "hedone" koja se prevodi upravo kao "užitak", odnosno zadovoljstvo. I, bez obzira što je začetnik hedonizma Aristip bio savremenik samog Sokrata i živeo u poslednjim decenijama 5. veka pre nove ere, hedonizam kao način života i dan danas je vrlo aktuelan i uživa veliku popularnost.

Ideje hedonizma

U širem smislu, hedonizam predstavlja stremljenje ka uvećanju sreće i zadovoljstva i umanjenju bola i patnje i priznaje bezuslovnu vrednost života na zemlji, za razliku od tačke gledišta religija poput hrišćanstva ili islama, gde se uživanje u večnoj sreći nakon smrti stavlja ispred ovozemaljskih užitaka. U savremenom svetu hedonizam je postao svetski priznata filozofija, način života u kojoj se priznaje pravo na uživanje svakog čoveka, i to pravo, iako za svakog predstavlja nešto drugačije, postalo je temelj za zakone i druga normativna dokumenta. Tako je na primer, u prvom članu Ustava Francuske iz 1793. godine, pod opštim društvenim ciljem navedeno upravo opšte blagostanje i sreća.

Izvorno, hedonizam nije delio zadovoljstvo na ispravno i ono koje to nije, štaviše, težio je ličnom zadovoljstvu više nego kolektivnom, i tek je dalji razvoj etike razvio učenje o zadovoljstvu u korist društva, vodeći se razmišljanjem da je potpuni egoizam opasan po samog čoveka, pa i po njegovo okruženje. Razvoj hedonizma kao načina života vezan je za Epikura, osnivača prve filozofske škole u Grčkoj, a osnovne ideje Epikura i njegovih sledbenika bile su:

• Ljudski um u stanju je da osmisli realnost
• U realnosti postoji prostor za sreću
• Sreća je zapravo odsustvo patnje i nespokoja, čak iako su oni neizbežni
• Čoveku je za sreću i mir dovoljan samo on sam, a države, instituti, posao, bogovi i bogatstvo mu nisu potrebni

Danas kada pomislimo na zadovoljstvo, ma koliko to pogrešno bilo, najčešće ga vezujemo za uspeh: zadovoljni smo jer imamo dobar posao, svoj stan i kola koja smo oduvek želeli. Sa druge strane, prema Epikuru, zadovoljstva su se delila na tri tipa:

• Prirodna i potrebna - poput hrane, sna, vode i odeće
• Prirodna, ali ne i potrebna - sva ona koja su prirodna, ali na neki način "unapređena": ako pijemo, nećemo piti samo vodu, već i vino, ako jedemo, nećemo jesti samo običnu hranu već izvrsne delikatese koji nam ne samo utole glad već i miluju nepce, a ako nosimo garderobu, nećemo nositi nešto što nam ne prija telu, već ono u čemu nam je ugodno i krojeno po meri, tako da ističe sve naše kvalitete. U ovu kategoriju spada i ljubav, budući da teoretski možemo čitav život živeti bez ljubavi, ali je lepše živeti sa njom. Sva ova zadovoljstva imaju i svoje posledice: škrtost, zavist, ljubomoru, dakle, vode ka patnji.
• Neprirodna i nepotrebna - sva zadovoljstva bez kojih je lepše živeti, poput bogatstva ili slave, i koji sa sobom nose daleko više patnje od uobičajenog života.

Pojam savremenog hedonizma

U naše vreme filozofiju hedonističkog života nastavio je da razvija čuveni francuski mislilac Mišel Onfre, po čijoj je verziji hedonizam zapravo ostvarivanje ličnog zadovoljstva i užitka i činjenje zadovoljstva drugima bez štete po nas same ili nekog drugog, kao i razumevanje sopstvenih osećaja sa ciljem promene ponašanja i povećanja zadovoljstva. Prema Onfreu, svi imaju jednako pravo na uživanje i niko ne sme za to pravo biti uskraćen. Sa druge strane, u savremenom svetu, hedonizam se doživljava kao stremljenje ka komforu i posedovanju samo najboljeg (najlepšeg stana, najbržeg automobila, najnovijeg telefona), budući da samo najbolje i najkvalitetnije može da pruži taj osećaj zadovoljstva. 

Današnja potrošnja zarad potrošnje, u kojoj je mera sreće trenutna radost posedovanja i sposobnost ispoljavanja ovog posedovanja je primitivni hedonizam, koji, međutim, ima biološko objašnjenje u samoj ljudskoj prirodi. A marktinški stručnjaci svakako ovo imaju stalno u vidu.