Zašto horor filmovi uvek imaju scene seksa

Skoro ni jedan horor film se ne završi bez eksplicitnih scena. U delima od sedamdesetih pa do danas, deluje kao da postoji određeni šablon, pogotovo u ''slešerima'' (najčešći naziv za filmove sa velikim brojem ubistava).

Ovako ide scena: mladi ljudi, najčešće u grupi, uživaju u zajedničkom okupljanju. Kada je vreme za privatnost, određeni par se izdvoji iz grupe, nesvesni da će postati sledeća meta. Tokom ili nakon njihove intimne scene, ubica se pojavljuje i odradi svoj posao. Ovo pravilo pogotovo važi za devojke, jer su one vrhovne madone, ali i grešnice horor žanra.

Naravno, postoje mnoge varijacije na ovu temu. Ponekada, kada nema eksplicitne scene, dovoljno je da se samo jedan lik (uglavnom ženski) izdvaja po promiskuitetu i opuštenom stavu prema seksu, što znači da definitivno neće doživeti kraj filma.

Poznato je da je seks jedan od najmoćnijih marketinških alata, ali zašto u horor filmovima ima drugačije značenje

Prvo, stvara se veza između ''tabu'' tema, koje nisu prikladne za svakodnevne razgovore, kao što su ubice, okultni svet, monstrumi i seks. Gledanje sadržaja koji ''ne bi trebalo'' drži interesovanje publike. Posmatrač može da ''doživi'' događaje sa ekrana, ali se u isto vreme oseća bezbedno.

Holi Ričmond, psiholog i seksualni terapeut, govori da su reakcije ljudskog tela na strah i uzbuđenje naučno povezani. Adrenalin, koji ubrzava rad srca i disanje, i tera telo na pokret,  luči se usled stresnih situacija, ali i tokom seksualnog odnosa. Ovo može biti jedan od razloga zašto ljude privlači ovaj žanr, kao i zašto ljudska intima ima neraskidivu vezu sa ovom kategorijom filmskog sveta.

Ne postoji objektivni razlog za inkorporiranje seks scena u horor film. Najčešće zavisi od samog reditelja, ali i vremena u kome je nastalo. Filmski kritičari ili režiseri nekad opisuju ove scene kao ''jedini put kada su likovi sami, što je najbolje vreme za napad ubice''.

S druge strane, mladi likovi koji imaju seksualni odnos, pa ubrzo bivaju ubijeni, mogu da šalju jasnu poruku: Seks (pogotovo pre braka) jednako je smrt. Zanimljivo je da se ovakav prikaz intime najviše primenjivao osamdesetih, tokom pandemije HIV-a.

Postoji nekolicina filmova koji propagiraju ovu arhaičnu dogmu, ali dela od devedesetih i nadalje su počela da menjaju ovaj narativ.

U kultnom hitu ''Vrisak'' iz 1996. godine, šablon ''seks = smrt'' nestaje kada glavna junakinja preživi, čak i nakon gubitka nevinosti. Od tada, mnogi filmovi se poigravaju sa ovim konceptom ili ga potpuno odbacuju.

Danas, u pojedinim delima ženski karakteri prežive do kraja, bez obzira na broj seksualnih odnosa koji se (ne) prikazuju. One koje imaju više partnera i dalje mogu preživeti, one koje nisu stupile u intimni odnos i dalje mogu biti meta, ili postati glavni negativac filma.