Ljudski nos može "nanjušiti" i odrediti sadržaj masnoće u hrani

Dok mnogi ljudi vredno broje kalorije i ugljene hidrate kako bi izabrali najbolju i najzdraviju hranu za svoje zdravlje kao i za liniju, u međuvremenu su američki naučnici otkrili da najbolji pomoćnik onome ko je na dijeti može biti - njegov sopstveni nos.

Istraživači iz "Monel centra" pošli su od činjenice da je miris namirnice ono što čovek skoro uvek prevo detektuje, mnogo pre ukusa. Jedna od prvih komponenti ovog mirisa je informacija o tome da li hrana sadrži masti. "Ljudsko čulo mirisa nam omogućava da se snalazimo u svakodnevnom životu mnogo bolje nego što smo mislili", kaže kognitivni neuronaučnik dr Johan Lundstrom, vodeći autor ovog istraživanja. "U stvari, mi imamo sposobnost da otkrijemo i najmanju razliku u sadržaju masti u našoj hrani. Ova karakteristika je izuzetno važna sa stanovišta evolucije, jer su masnoće od pamtiveka izvor energije za ljudsko telo", kaže ovaj naučnik.

Stručnjaci veruju da je sposobnost otkrivanja masne hrane uvek bila važan kvalitet koji se kod ljudi razvijao tokom evolutivne adaptacije. Bez dobrog izvora energije ne možemo dugo da živimo i obavljamo bilo kakve aktivnosti. Na sličan način, slatki ukusi govore ljudima o visokom sadržaju ugljenih hidrata u hrani koju jedu (oni obezbeđuju mnogo energije, zbog čega mnogi ljudi vole slatko). Mora se napomenuti da su naučnici i ranije znali da ljudi koriste senzorne signale za otkrivanje masti, međutim, nije se tačno znalo koja su to čula doprinosila ovome. Pretpostavljalo se da je "miris" masti pomagao ljudima da identifikuju izvore hrane iz daljine. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi mogu pomoću mirisa otkriti visoke nivoe čiste masti u obliku masnih kiselina, ali do sada nije bilo dokazano da ljudi mogu detektovati i sadržaj masti u hrani.

U novom eksperimentu, istraživači su pokušali da otkriju da li ljudi mogu, na osnovu čula mirisa razlikovati mleko po sadržaju masti. Zamolili su zdrave volontere da pomirišu mleko koje sadrži tipične količine masti: 0,125 procenata (obrano), 1,4 procenat (sa smanjenom masnoćom) ili 2,7 procenata (normalno mleko). Svakom učesniku su vezivane oči i trebalo je da "onjuškaju" tri posude sa mlekom: dve su sadržavala mleko sa istim sadržajem masti, a treća je sadržala mleko drugačijeg procenta masti od prethodnih. Ispitanici su morali da pomirišu sve tri posude i odrede koja je od ponuđenih opcija bila "višak", odnosno koja se razlikuje. Eksperiment je izveden tri puta pod različitim uslovima. U prvom slučaju su učestvovali stanovnici Filadelfije sa prosečnom telesnom težinom, u drugom - stanovnici "drugačije kulturne sredine" iz Holandije, a u trećem, su ponovo učestvovali Filadelfijci, ali ovog puta i sa normalnom i sa prekomernom težinom. U sva tri eksperimenta, učesnici su koristili samo čulo mirisa da identifikuju posudu sa različitim procentom masti u mleku. Ova sposobnost nije zavisila od zemlje (iako stanovnici Holandije u proseku konzumiraju mnogo više mleka od Amerikanaca), niti od težine ispitanika.

"Naš sledeći zadatak, za neko sledeće istraživanje, je da identifikujemo molekule mirisa koji omogućavaju ljudima da otkriju i razlikuju nivoe masti" - kaže dr San Boesvelt, senzorni neurolog. "Da bismo to uradili, moramo da izvršimo prilično složenu hemijsku analizu. Možda će u budućnosti, zahvaljujući novim otkrićima, naučnici razviti pojačivače ukusa koji će miris hrane sa niskim sadržajem masti, učiniti ukusnijom. Ovo će, zauzvrat, doprineti naporima koji imaju za cilj smanjenje potrošnje preterano masne hrane.