Od meksičkih plantaža do Carske Rusije: Tajni put čokolade do ruskog dvora

Sve do početka 16. veka, kada su se na obalu savremenog Meksika iskrcali španski konkvistadori, za postojanje kakao bobica znali su samo asteci. Ovaj narod koristio je u prah samlevene bobice za pripremanje napitka čokolatl, čiji se naziv prevodio kao "gorka voda". 

Čokolatl - magični napitak za astečke šamane

Čokolatl su smeli da piju samo šamani, voždovi i istaknuti vojnici - običnim smrtnicima nije bilo dozvoljeno čak ni da prilaze posudi sa napitkom. A onda su 1519. godine savremeni Meksiko posetili general Ernan Kortez i njegovi konkvistadori, koje su domaćini ugostili napitkom. 

Sa tog putovanja Španci su se vratili ne samo puni uspomena, već i punih džepova (ili džakova) kakao bobica. Uskoro je između dve zemlje uspostavljena i kontinuirana trgovina ovom sirovinom, a Španci su počeli da eksperimentišu i izmišljaju svoje recepte čokolade.

Kako čokolada dospela u Rusiju

Čokolada je u Carsku Rusiju dospela za vreme vladavine imperatorke Katarine Velike, pretpostavlja se sa evropskih dvorova. Vladarka je najviše volela da pije toplu čokoladu, a istu strast prema ovom "inovativnom" napitku delili su i njeni najbliži članovi porodice, saradnici i ljubavnici.

Grigorij Potemkin, jedan od aktera njenih ljubavnih afera, navodno je pio i po četiri, pet šoljica kafe ili čokolade i to uz neku šunku ili čak piletinu. Na kraju krajeva, šta je on mogao znati o tom napitku i tome kako se on konzumira, kada nije imao ko ni da ga uputi?

Spoj gejming industrije i tradicije: Kultna ruska čokoladica "Aljonka" u novom ruhu

Sa rafova marketa travo u književna dela

Sve do 19. veka čokolada je bila rezervisana samo za najimućnije stanovnike Carske Rusije, a onda su počele da se pojavljuju povoljnije alternative, poput kakao praha, za obične građane. Tada je ovaj napitak sa rafova marketa postepeno počeo da se prebacuje i u dela književnika.

Čokoladu su naručivali junaci pripovetke "Nos" Nikolaja Gogolja i "Dvojnika" Fjodora Dostojevskog. U "Prolećnim vodama" Turgenjeva vrućom čokoladom je bio napunjen čajnik, a recepti za pripremu ovog aromatičnog napitka pojavili su se i u najpopularnijoj kulinarskoj knjizi tog vremena.

Od napitka do dezerta u tabli

Sve do 1828. godine čokolada se pripremala samo kao napitak - za ovaj slatkiš u čvrstom obliku zaslužan je holandski hemičar Konrad Johanes van Huten. Upravo je on, usavršavajući proizvodnju kakao praha osmislio kako da se iz bobica kakaa dobije i ulje.

Kada bi se to ulje pomešalo da prahom i šećerom, dobro sjedinilo i ostavilo da se stvrdne, dobijao se proizvod koji poprilično podseća na današnju čokoladu. U Rusiji je čvrsta čokolada zaživela krajem 19. veka, kada su se otvorile i prve veće konditorske fabrike.