Magazin
Deset odsto najbogatijih zarađuje više od preostalih 90 odsto ljudi sveta, otkrila nova analiza
Manje od 60 hiljada ljudi - to jest, 0,001 odsto svetske populacije - kontroliše tri puta više bogatstva nego cela siromašna polovina čovečanstva. Podaci najnovijeg izveštaja o svetskoj nejednakosti pokazuju da najbogatiji zarađuju više od preostalih 90 odsto stanovništva, dok najsiromašnija polovina poseduje manje od 10 odsto globalne zarade.
Novi podaci ukazuju na rastuću koncentraciju bogatstva i potrebu za hitnim promenama. Bogatstvo, kao vrednost imovine, koncentrisanije je nego prihod od rada i investicija: Najbogatijih 10 odsto poseduje 75 odsto svetskog bogatstva, dok donja polovina liste raspolaže samo sa 2 odsto. U gotovo svakom regionu, gornji jedan procenat populacije je bogatiji od donjih 90 odsto zajedno, a razlike se ubrzano povećavaju širom sveta.
Tokom poslednjih decenija, udeo najbogatijih 0,001 odsto porastao je sa oko 4 odsto u 1995. godini na više od 6 odsto, a bogatstvo multimilionera povećavalo se oko 8 odsto godišnje - gotovo dvostruko više nego kod donjih 50 odsto. Nejednakost, koja je dugo karakterisala globalnu ekonomiju, danas je dostigla nivoe koji zahtevaju hitnu pažnju zbog društvenih i ekonomskih posledica koje donosi.
Smanjenje nejednakosti nije samo pitanje pravde, već je ključno za stabilnost ekonomija, održivost demokratija i zaštitu životne sredine. Izveštaj, koji se objavljuje svake četiri godine u saradnji sa Programom UN za razvoj, koristi najveću bazu podataka o globalnoj ekonomskoj nejednakosti i utiče na međunarodnu javnu debatu.
Podaci pokazuju da nejednakost mogućnosti pojačava i nejednakost životnih ishoda: Na primer, rashodi za obrazovanje po detetu u Evropi i Severnoj Americi više su od 40 puta veći nego u podsaharskoj Africi. Preliminarne proračune ukazuju da globalni porez od 3 odsto na najbogatije milionere i milijardere može prikupiti oko 750 milijardi dolara godišnje, što bi bilo dovoljno za finansiranje obrazovanja u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Globalni finansijski sistem dodatno pogoršava nejednakost, jer bogatim zemljama omogućava povoljne investicije i nizak trošak zaduživanja, dok siromašnije zemlje gube više resursa nego što dobijaju pomoći.
Nejednakost je u mnogim zemljama vidljiva i u razlikama u platama između polova: Žene i dalje zarađuju značajno manje od muškaraca, čak i kada se isključi neplaćeni rad. Uključivanje neplaćenog rada pokazuje da žene u proseku zarađuju samo trećinu onoga što muškarci zarađuju po satu.
Ključnu ulogu u nejednakosti igra i vlasništvo nad kapitalom u odnosu na klimatske promene. Najbogatijih 10 odsto svetske populacije odgovorno je za oko 77 odsto emisije ugljenika povezane sa privatnim vlasništvom, dok najsiromašnija polovina doprinosi samo 3 odsto. Ovo podseća da su oni koji emituju najmanje, zapravo najviše izloženi klimatskim rizicima, dok bogatiji imaju veću zaštitu od posledica klimatskih promena.
Mere za smanjenje nejednakosti uključuju javna ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, kao i efikasne poreske i programe preraspodele, ali u praksi ultrabogati često izbegavaju oporezivanje. Efektivne stope poreza rastu za većinu stanovništva, ali se naglo smanjuju za najbogatije, što znači da ove elite plaćaju manje od većine domaćinstava sa mnogo nižim prihodima, prenosi "Gardijan".
Autori ističu da je smanjenje nejednakosti izazov zbog slabih institucija, nedovoljnog učešća radnika i velikog uticaja bogatstva, ali da ipak postoje potencijalna rešenja - samo je potrebna politička volja da bi se primenila.
Live
