Kompleks Boga - cindrom "superiornih" nesigurnih ljudi

"Ma, ne može mi niko prići, ja sam daleko ispred njih"- ovakvo razmišljanje i predstavljanje sebe drugima, upadljivo ubeđenje čoveka da je sposobniji i bolji od ostalih u društvu se objašnjava pojmom megalomanije, dok u psihologiji i psihijatriji ova pojava (koja nije dijagnoza niti klinički termin) ima svoj zaseban naziv - teomanija.

Odlike kompleksa boga

Kompleks boga formira se najčešće kod autoritativnog tipa ličnosti, koji je ubeđen u sopstvenu veličinu i važnost, a često se susreće kod političara ili visokopozicioniranih državnih službenika, ljudi na pozicijama koje imaju moć, ali i kod religioznih vođa ili predvodnika sekti. Njihove ambicije i želje za samorealizacijom i realizacijom često su u sukobu sa društvenim normama, moralnim i ljudskim načelima, a u situacijama kada nešto ne ide po planu, priznavanje sopstvene greške izostaje usled previsokog mišljenja o sebi i doživljaja ličnog savršenstva. U odnosu sa ljudima često su bezosećajni, neuviđajni, nepromišljeni i skloni "gaslajtingu", dok empatija često odsustvuje u komunikaciji sa drugim ljudima.

Osoba sa kompleksom Boga često:

• Pati od megalomanije, a ljude iz svog okruženja gleda "sa visine"
• Satima može pripovedati o sopstvenim kvalitetima, ne dajući drugima prilike da iznesu svoje
• Za cilj ima da ostavi što bolji utisak na okruženje
• Od drugih ljudi očekuje divljenje, hvalospeve i zahvalnost
• Sebe smatra superiornim, moćnim i neprikosnovenim

U nauci se prvo uočavanje "šablona" ovakvom ponašanja dogodilo u 20. veku, kada je psiholog Alfred Adler opisao ovu pojavu, objasnivši njen nastanak kao posledicu odbrambenog mehanizma od osećaja inferiornosti, a tek je 1913. godine učenik Sigmunda Frojda, Ernest Džouns, uveo termin pod kojim je ova pojava danas poznata. Džouns je opisao narcisoidni tip ličnosti koji su karakterisale fantazije o bezuslovnoj moći i slavi, uz, sa druge strane, neadekvatni socijalni status i preuveličavanja sopstvenih sposobnosti, što je za posledicu imalo neuklopivost u postojanje u realnom svetu.

U savremenoj psihologiji, ovaj kompleks opisuju najčešće uz pomoć alternativnih termina poput narcisoidnog poremećaja ličnosti ili kompenzacionog narcisizma, dok se u Rusiji često koristi i termin "kompleks Mesije" ili "kompleks reformatorstva".

Kompleks boga i narcisizam - da li je isto

Kompleks Boga po većini parametara sličan je narcisizmu, iako ova dva sindroma nisu jedno te isto. Razlika se ogleda pre svega u tome što kompleks boga ne predstavlja dijagnozu ili kliničku sliku, već pojavu, i ne predstavlja narcisoidni poremećaj ličnosti. Sa druge strane, narcisoidni poremećaj ličnosti jeste pojam u psihijatriji. Druga važna razlika jeste dijapazon ispoljavanja simptoma: dok se kod narcisoidnog poremećaja ličnosti crte poput preterano visokog samopouzdanja, nepriznavanja sopstvene greške i razdražljivost javljaju u svim životnim sferama, za kompleks Boga karakteristično je manifestovanje ovih simptoma tek u situacijama koje za njih imaju veliko značenje, poput posla ili emotivnih odnosa.

Usled čega nastaje teomanija i kako se ona odražava na svakodnevni život

U geštalt psihologiji kompleks Boga predstavlja se kao narcisistički način reagovanja na okolinu, koji se može posmatrati kao odbrambeni mehanizam i hiperkompenzacija (preterana kompenzacija). Uzroci za pojavu kompleksa Boga mogu biti razni, ali koren svakog javlja se još u detinjstvu: nedostatak roditeljske ljubavi, neprestano neodobravanje od strane roditelja, upoređivanje sa drugom decom i zasluživanje ljubavi - sve su uzročnici daljeg razvoja kompleksa u adolescentskom i zrelom dobu. Ipak, iza grandiozne, upadljive "fasade" krije se nesigurnost u sebe, osećaj stida i unutrašnjeg straha.

Osobe sa kompleksom Boga se zbog svoje prirode često susreću sa poteškoćama u komunikaciji i izgradnji zdravih prijatenjskih, poslovnih i emotivnih odnosa. Preosetljivi na kritiku i nezainteresovani za tuđe mišljenje i stavove, često od sebe odguruju ljude, dok paralelno neprestano traže nekoga ko će im se potčiniti i gledati ih (kao što sam naziv kompleksa navodi) kao Boga. Ukoliko se pak odluče da iz ovog stanja izađu, individualan rad na sebi najčešće nije dovoljan, već zahteva sistematičan pristup uz rad sa psihologom i podršku najbližih.