Selo na kraju sveta: Gde u Rusiji prvo stiže Nova godina

Kada bi se nastupanje Nove godine određivalo isključivo po geografskoj dužini naseljenog mesta, a ne vremenskim pojasima,  upravo bi u Uelenu nastupila  nastupila najranije. Ipak, po zvaničnom računanju vremena, ponoć 1. januara istovremeno stiže i na Čukotku i na Kamčatku - devet sati ispred Moskve, dok je u tom trenutku u glavnom gradu tek 15 časova popodne.

Gde je zapravo to mesto koje prvo ulazi u novu godinu

Uelen je usko, izduženo selo široko svega oko tri stotine metara, smešteno između lagune i Čukotskog mora, na obali Beringovog moreuza. Kuće su podignute na stubovima zbog večitog leda, a tokom jakih oluja voda zna da zapljusne stepeništa zgrada. Dešava se i da more na obalu izbaci lešine morževa ili kitova, što privlači polarne medvede.

Odavde do Aljaske ima oko pedeset kilometara preko mora, a do Moskve više od šest hiljada kilometara vazdušnom linijom. U praksi, put do Uelena je složen i dug: avionom se stiže do Anadira, zatim do obalskog sela Lavrentija, a dalje – kako se kome posreći. Helikopteri lete otprilike jednom u dve nedelje, leti se može stići morem, zimi terenskim vozilima i motornim sankama, a ponegde još i psećim zapregama.

U selu živi nešto više od šest stotina ljudi. Većinu čine Čukči i Eskimi, ali ima i ruskih porodica koje ovde žive već generacijama. Iako zvuči kao kraj sveta, meštani se ne žale na uslove života: ima struje i vode neprekidno, vrtić, dom kulture, polarnu stanicu, graničnu ispostavu, radionicu za rezbarenje kostiju i nekoliko prodavnica. Najviša zgrada je trospratna škola. Internet i televizija ponekad zakažu, ali osnovna infrastruktura funkcioniše.

Hrana uglavnom stiže morem, jednom godišnje u velikim količinama, a ostatak godine manjim pošiljkama helikopterima i terenskim vozilima. Cene su visoke, ali izbora nema – jaja, voće i povrće su luksuz, a dešava se da zeleniša nema ni za kakav novac.

Tradicionalan način života i dalje je prisutan. Skoro svi pecaju, love se foke, a u lov kitove izlazi posebna ekipa. Ulov se deli celom selu, dok najbolji delovi pripadaju lovcima. Postoji i čuvena radionica kostorezbarstva, čiji se radovi čuvaju čak i u muzejima Moskve i Sankt Peterburga. Ipak, za same meštane ti predmeti su često preskupi.

Klima je surova, ali zime nisu ekstremno hladne - uobičajeno je oko minus 15 stepeni, uz jake vetrove. Jesenje oluje znaju da budu posebno teške, a poslednjih godina meštani primećuju i promene klime: more se približava, a leti je zabeležena čak i temperatura od plus 20 stepeni. Nedaleko od sela nalaze se i najseverniji termalni izvori u Aziji, koje ljudi posećuju tokom cele godine.

Danas su mnoge stare tradicije nestale, ali vera u duhove i dalje je snažna. Kada neko umre, u selu se otkazuju probe folklornog ansambla - u tim danima ne sme se udarati u bubanj, jer se veruje da on povezuje žive sa dušama umrlih.

Uelen je mesto gde Nova godina stiže prva, ali i selo u kom se vreme meri drugačije - po vetru, moru, sezoni dopremanja hrane i tišini Arktika. Za one koji su odatle otišli, često tek sa distance postaje jasno zašto taj "kraj sveta" zauvek ostaje - dom.