Više od cveća: Kako je 8. mart postao Dan žena u svetu i Srbiji

Ujedinjene nacije su sedamdesetih godina 20. veka postupno prihvatile 8. mart kao međunarodni Dan žena, da bi Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1977. godine pozvala da se 8. mart usvoji kao praznik posvećen pravima žena.

Prethodno, feministički pokret na Zapadu prihvatio je, odnosno preuzeo taj datum, koji je prvobitno bio praznik levice.

U nizu zemalja on je takođe državni praznik i neradan dan, ponegde samo za žene, kao u Kini. Kao praznik, 8. mart se obeležava od Čilea i Brazila, preko Portugalije, Italije, Rusije, Kine, Vijetnama, do Angole ili Kube.

Istovremeno, i u zemljama u kojima 8. mart nema službeni status praznika, on se dosledno obeležava kao Dan žena, prilika za podsećanje na neophodnost ravnopravnosti polova.

Osnovna namera jeste insistiranje na prevazilaženju diskriminacije, stereotipa i neravnopravnosti ma u kom vidu, od porodičnih do radnih odnosa, uključujući identične plate za isti posao.

Izvorno, 8. mart je pre svega bio prilika za poziv na ravnopravan politički status žena, počev od prava glasa.

U Srbiji, on je prvi put obeležavan javnim manifestacijama 1914. godine, da bi službeno bio usvojen kao Dan žena posle Drugog svetskog rata. Dan žena prvi put je, uopšte, obeležen pet godina ranije, u SAD, u Njujorku, 28. februara 1909. kao Nacionalni dan žena.

Štrajk radnica u Sankt Peterburgu zvanično učinio 8. mart svetskim praznikom

U vreme održavanja Međunarodne konferencije socijalista u Kopenhagenu 1910. godine, uoči skupa Druge socijalističke internacionale, pojavila se inicijativa da se Dan žena nadalje obeležava redovno, svake godine.

Stotinu delegata iz 17 zemalja izglasalo je tada predlog o usvajanju novog praznika, uglavnom zalaganjem Klare Cetkin, Katinke Dunker i Paule Tide, socijalističkih aktivistkinja iz Nemačke.

Insistiralo se najviše na ravnopravnosti u sferi političkog života, pravu glasa i kandidovanja.

Tada, međutim, još nije bio određen datum kada će Dan žena biti obeležavan.

Naredne 1911. godine, 19. marta, Dan žena obeležen je u više zemalja, najviše na prostoru centralne Evrope, u Nemačkoj, Švajcarskoj, kao i u Danskoj.

U SAD, međutim, te godine Dan žena obeležavan je poslednje sedmice februara.

Koliko se zna, Dan žena je 8. marta prvi put obeležavan u Nemačkoj 1914, što je verovatno bio sticaj okolnosti, pošto je dan prigodno pao u nedelju.

U Rusiji je Dan žena prvi put obeležavan 1913, i to poslednje subote februara.

Izbor datuma 8. marta kao Dana žena najčešće se povezuje sa sećanjem na protest tekstilnih radnica u Njujorku 8. marta 1857. godine.

Službena manifestacija on je, međutim, prvobitno postao u Rusiji, pošto je 1917. štrajk tekstilnih radnica u Petrogradu započeo 8. marta. Taj događaj ispostaviće se kao jedan od početnih momenata Februarske revolucije, kojom je srušen carizam. Potonje revolucionarne vlasti 8. mart su tako prihvatile kao datum obeležavanja Dana žena. Od tada, u Sovjetskom Savezu Dan žena je imao status praznika, da bi 1965. godine postao i neradan dan.

Po uzoru na sovjetski model, Dan žena je potom prihvaćen u zemljama Istočnog bloka, Kini, Vijetnamu, Kubi, uopšte u zemljama koje su se ugledale na vrednosni koncept Sovjeta.

Otuda je sve do poznih šezdesetih Dan žena uglavnom doživljavan kao ideološka manifestacija.

Suštinska promena uslediće pošto je feministički pokret na Zapadu takođe usvojio taj datum kao Dan žena.

Konačno, pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1977. godine pozvala da se 8. mart usvoji kao praznik posvećen pravima žena, Dan žena je i službeno globalno prihvaćen.

Kako se obeležava 8. mart u Rusiji

Tokom decenija u kojima se u Rusiji obeležava Međunarodni dan žena, oko ovog praznika formiralo se nekoliko tradicija. Pre svega, tog dana je uobičajeno čestitati svim ženama, bez obzira na njihov društveni status i godine (majkama i sestrama, ćerkama i koleginicama, nastavnicama i rukovodiocima....) - daruju se pokloni i upućuju brojne tople reči i želje.

Mnogi muškarci tog dana, u čast praznika, preuzimaju kućne poslove, potpuno oslobađajući žene u svojoj porodici svakodnevnih kućnih obaveza. U kompanijama i organizacijama za zaposlene žene često se organizuju svečanosti sa čestitkama, a ponekad i uz posluženje. Osmi mart je državni praznik i neradni dan.