Muzika je lek za dušu ali i za pamćenje

Za vreme pandemije, društvenim mrežama su kružili snimci na kojima su ljudi zatvoreni u svojim kućama, na terasama slušali komšije muzičare ili jednostavno puštali muziku. Spoj ljudi koji sa neizvesnošću čekaju budućnost tada nepoznatog virusa i veličanstvenih nastupa, mnoge je rastužio.

Muzika je jedno od najugodnijih ljudskih iskustava, uvek je prisutan pratilac svakodnevnog života ljudi, može da promeni raspoloženje, emocije, motivaciju i kretanje. Slušanjem muzike mogu da se dožive emocije u odsustvu bilo kakvih realnih događaja, pa se osećanja poput radosti, tuge ili uzbuđenja mogu javiti slušajući je, a naučnici su nakon mnogobrojnih istraživanja utvrdili da muzika pruža mnoga zadovoljstva.

Pre svega, smatraju istraživači, ključni razlog zašto ljudi slušaju muziku leži u centru za nagradu u mozgu. Slušanje prijatne muzike aktivira oblasti sistema nagrađivanja, moždano-hemijski sistem koji omogućava osećaj zadovoljstva od seksa, povremenog konzumiranja opijata i hrane, takođe je ključan za doživljaj muzičkog zadovoljstva. Muzičko zadovoljstvo nastaje kada se obrazac na neki način prekine, pa na primer slušaoci doživljavaju snažne emocije kada se desi nešto neočekivano u izvođenju, promena ritma, jačine. Međutim, ne doživljavaju svi intenzivne emocionalne reakcije na muziku. Otprilike 2 procenta opšte populacije ne doživljava muziku, a ova nesposobnost da se izvuče zadovoljstvo iz muzike naziva se muzička anhedonija.

Za većinu ljudi, koji imaju sposobnost slušanja i uživanja u muzici, ona služi i da odvlači pažnju od spoljašnjih uticaja. Upotreba muzike u pozadini neke određene fizičke radnje, može da služi stvaranju pozitivnog ambijenta i raspoloženja, a može i podstaknuti na veću budnost. Uticaj muzike na opuštanje naučnici su povezali sa činjenicom da muzika može da opusti telo, jer su moždani talasi u stanju da se sinhronizuju sa ritmom pesme. Brza ili energična muzika može učiniti da se ljudi osećaju budno, dok ih spora muzika smiruje.

Pored uživanja u muzici, ljudima je muzika je jedno od najjačih sredstava za izazivanje osećanja nostalgije. Slušanje muzike koja se mnogo puštala tokom značajnog životnog događaja (odrastanje, porodične proslave...) pre mnogo godina može izazvati duboko nostalgično emocionalno iskustvo. Osećaj nije muzika, već ono na šta nas podseća, pa se određena pesma doživljava kao tužna, jer se povezuje sa iskustvom gubitka.

Upravo ta subjektivnost svakoga ponaosob u muzici, glavna je u određivanju stila muzike jer muzičko delo koje je estetski privlačno jednoj osobi može biti odbojno za drugu. Ove razlike proizilaze iz ličnog iskustva i odnosa prema muzici, i trenutnog raspoloženja. Estetski doživljaj takođe uključuje kontekst, kao što je spoljašnje fizičko okruženje koje okružuje pojedinca tokom muzičke aktivnosti, pa se iskustvo slušanja menja u zavisnosti od toga da li je osoba sama ili okružena vršnjacima, u koncertnoj dvorani ili kod kuće.

Imajući u vidu različitosti utiska koji pojedinac stiče slušanjem i uživanjem u muzici, ona mu može pomoći da iskaže pripadanje određenoj društvenoj grupi. 

Stručnjaci pokušavaju da shvate kako naš mozak može da čuje i pusti muziku. Stereo sistem ispušta vibracije koje putuju kroz vazduh i nekako dospevaju u ušni kanal. Ove vibracije golicaju bubnu opnu i prenose se u električni signal koji putuje kroz slušni nerv do moždanog stabla, gde se ponovo sastavlja u nešto što doživljavamo kao muziku. Istraživači sa Univerziteta "Džons Hopkins" su proučavali džez izvođače i repere do izvode improvizacije, ležeći na magnetnoj rezonanci, kako bi se videlo koje oblasti njihovog mozga rade. Muzika je strukturalna, matematička i arhitektonska, zasnovana je na odnosima između jedne i druge note. Možda čovek nije svestan toga, ali mozak mora da uradi mnogo kalkulacija kako bi mu muzika imala smisla. Zbog toga je slušanje muzike fantastična vežba za ljudski mozak.

Evo šta naučnici predlažu kako bi se mozak redovno aktivirao.

Slušajte ono što slušaju mladi, deca ili unuci, predlažu stručnjaci

Često ljudi nastavljaju da slušaju iste pesme i žanr muzike koje su slušali tinejdžerskih i dvadesetih godina, i uglavnom izbegavamo da čuju bilo šta što nije iz tog doba. Nova muzika izaziva mozak na način na koji stara muzika to ne čini, istina možda u početku neće biti prijatno, ali ta nepoznatost tera mozak da se bori da razume novi zvuk.

Ukoliko je zaboravnost počela da boji dane, pustiti muziku iz perioda kog pokušavate da se setite. Slušanje Bitlsa moglo bi da vrati osobu u trenutak zaljubljivanja ili početak studija.

Obratite pažnju na to kako reagujete na različite oblike muzike i izaberite onu koja odgovara. Ono što pomaže jednoj osobi da se koncentriše može nekom drugom odvlačiti pažnju, a ono što pomaže jednoj osobi da se opusti može drugu osobu unervoziti.

Jezik muzike je univerzalan, mnogi stručnjaci iz raznih oblasti života kažu da muzika govori duši i dopire do samih dubina duše. Zbog toga se može koristiti za poboljšanje zdravlja, a to su dokazali naučnici kroz mnogobrojna istraživanja. 

Može pomoći da se smanji stres Slušanje muzike, posebno spore i tihe, može pomoći u smanjenju nivoa hormona stresa, smanjenju krvnog pritiska i otkucaja srca. Muzika može imati fantastičan uticaj i na emocije i na telo. Savetuje se da kada se oseti stres, dobro je istuširati se uz sporu, umirujuću muziku koja svira u pozadini.

Pomaže da se poboljša pamćenje 

Neki studenti slušaju muziku dok uče, a  naučnici su otkrili da muzika izaziva stanje meditacije i opušta mozak. Ovo omogućava mozgu da više odmara i bude "oslobođen".

Smanjuje anksioznost 

Muzika se trenutno koristi kao terapija za lečenje pacijenata koji pate od anksioznosti. Osećaj opuštanja koji se javlja nakon slušanja omiljene muzike, nastao je lučenjem prolaktina, hemikalije u telu koja pomaže da se izazove osećaj udobnosti. Kada koristi muzika za lečenje anksioznosti, obavezno se koristi muzika u kojoj se zaista uživa.

Muzika čini ljude srećnijim 

Istraživanja su dokazala da mozak oslobađa dopamin kada sluša muziku, koji je zaslužan za "dobar osećaj". Kada se sluša omiljena muzika, oslobađa se velika količina dopamina i izazivaju se emocije poput uzbuđenja, radosti i sreće.

Doprinosi boljem snu 

Muzika ima direktan uticaj na parasimpatički nervni sistem, koji pomaže telu da spava i opušta se. Nije neuobičajeno da oni koji pate od nesanice koriste muziku kao pilulu za spavanje. Muzika za spavanje mora biti sporog tempa, a može biti različitih žanrova džez, klasična ili narodna muzika.

Muzika može pomoći da se smanji bol 

Mnogobrojna istraživanja su dokazala da muzika može smanjiti bol. Ideja da se muzika može koristiti za smanjenje bola datira još iz drevne civilizacije.

Ublažava simptome depresije 

Naučnici su primetili da su simptomi depresije značajno smanjeni kod osoba koje su slušale muziku pre spavanja. Smatra se da meditativna i klasična muzika podiže raspoloženje ljudima. Spor i miran tempo pomaže da se osećate opuštenije i da imate kontrolu.