Tabakera i šal u senci ubistva - tragični kraj ruskog imperatora Pavla I

Imperator Pavle I je stupio na presto nakon smrti svoje majke, kada je već imao 42 godine i i odmah je počeo rušenje reda koji je uspostavila Katarina Velika.

"Katarina II ostavila je Pavlu u nasledstvo ogroman državni dug. Prve vladine mere Pavla I odvijale su se pod sloganom 'živeti u okvirima mogućnosti'", pojašnjavaju istoričari i dodaju da se to ogledalo u odustajanju od aktivne spoljne politike, smanjenju armije i promenama u strukturi organa državne vlasti. Ipak, sve te mere davale su samo privremeni efekat. Zato je Pavlu bilo neophodno da se odluči na reforme, ali glavna prepreka bio je kmetski sistem, koji je usporavo dalji razvoj zemlje, ali još nije iscrpeo sve svoje mogućnosti.

Pavle je rehabilitovao mnoge ličnosti koje je prethodna vlast osudila iz političkih razloga i započeo strukturne reforme. Među njegovim pozitivnim merama bili su štednja državnih sredstava i olakšanje položaja seljaka, a uveo je i brojna ograničenja za dvorjane.

"Među neuspešnim aspektima Pavlovog mandata je, pre svega, njegova nedoslednost kako u spoljnoj, tako i u unutrašnjoj politici. Za kratko vreme uspeo je da se snađe u periodima mirnih odnosa sa svim zemljama, učešća u antifrancuskoj koaliciji i zbližavanja sa Francuskom protiv Engleske. Međutim, u unutrašnjim pitanjima je zapao u despotizam i mentalitet 'šta god hoću, to i radim'", primećuju istoričari.

Bio je veoma sumnjičav i mogao je da protera porodicu nekoga ko je bio samo osumnjičen za neki prestup, ili da strogo kazni člana aristokratije ili gardistu koji je, po njegovom mišljenju, pokazao nepoštovanje prema prestolu.

Zavera protiv Pavla I

Pavlovi klevetnici su dovodili u pitanje njegovu razumnost, pa čak i njegovo mentalno zdravlje. Već 1799. godine formirala se grupa ljudi koja se zalagala za promenu vlasti u zemlji.

"Najmanji pokušaji vlade, ako ne da eliminiše, onda bar da oslabi negativne pojave koje su kvarile sistem iznutra, izazivali su otpor kmetova", napominje se.

Postoje neki indirektni dokazi da su britanske diplomate i obaveštajne agencije možda bile umešane u zaveru i da su imale motive za to. Međutim, ne postoje konkretni dokazi koji potkrepljuju ovu teoriju.

Mihajlovski dvorac u Sankt Peterburgu - tvrđava straha, simbol moći i mesto misterije

Atentat na Pavla I

Godine 1801. imperator se sa porodicom preselio u Mihajlovski dvorac, sagrađen po njegovom naređenju na mestu Letnje palate Jelisavete Petrovne, u kojoj je i rođen. Zaverenici su se pobrinuli da u stražu u ključnom trenutku budu uključeni vojnici iz jedinica koje su ih podržavale.

U noći između 23. i 24. marta 1801. godine, zaverenici su prodrli u Mihajlovski dvorac. Stražari su pokušali da podignu uzbunu, ali su ih oficiri smirili. Vojnike koji su čuvali imperatorove apartmane onesvestio je udarima sabljom po glavi. Carskom slugi, po različitim verzijama, rekli su ili da je požar, ili da je već jutro i da treba izvestiti imperatora o stanju trupa. On je na kraju otvorio vrata.

Kod imperatorove spavaće sobe, deo zaverenika se uplašio i hteo da se povuče, ali ih je komandant Izjumskog konjičkog puka Leontije Beningsen kritikovao i naterao da nastave započeto.

Pavle je čuo buku, a zatim se sklonio u ugao. Kada zaverenici nisu našli imperatora u krevetu, bili su zbunjeni, ali, osetivši da je postelja još topla, shvatili su da je blizu i pronašli su ga. Odbio je da potpiše abdikaciju i čak je pokušao da se bori sa zaverenicima. Opisi daljih događaja različiti su u izvorima. Prema najčešće prihvaćenoj verziji, Pavla je zlatnom tabakerom udaren po slepoočnici, a zatim su zaverenici imperatora ugušili šalom.

Zvanično je kao uzrok smrti naveden je moždani udar. Pitanje učešća njegovog sina u ubistvu i dalje izaziva rasprave među istoričarima i ne postoje direktni dokazi da je on znao za pripremu ubistva. U zvaničnoj štampi o stvarnim okolnostima imperatorove smrti nije se pisalo do početka 20. veka, dok je tema aktivno kritikovana u stranim izdanjima.