Rat na Bliskom istoku: Komandant IRGC najavio razorne odgovore; Tramp objavio da je ovaj rat dobijen

Organizacija za atomsku energiju Irana je saopštila da je projektil pao na nuklearnu elektranu "Bušer", koja se gradi uz učešće "Rosatoma".

Moskva upozorava: Posledice napada na nuklearnu elektranu "Bušer" bile bi katastrofalne

Prema preliminarnim procenama, nema materijalne ili tehničke štete, niti ima žrtava, navodi se u saopštenju, prenosi RIA novosti.

Organizacija je prethodno izvestila o udaru 17. marta, u kojem takođe nije bilo povređenih, niti materijalne štete. Generalni direktor "Rosatoma" Aleksej Lihačov pojasnio je da je udar pogodio susednu lokaciju meteorološke službe, koja se nalazi u neposrednoj blizini energetskog bloka u radu.

"Bušer" je inače jedina operativna nuklearna elektrana u Iranu. Prvi blok, završen uz učešće Rusije, a povezan je na nacionalnu mrežu u septembru 2011. godine. Izgradnja druge faze elektrane, koja je planirana da obuhvati dva energetska bloka, obustavljena je zbog vojne akcije.

Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.

Prema procenama koje je na svom nalogu na mreži Iks objavio analitičar Džesi Koen, 73 odsto energenata koje koristi, Japan uvozi kroz Ormuski moreuz, Južna Koreja 70 odsto, a Pakistan i Tajvan po 60 odsto.

Sledi Kina, za koju se procenjuje da kroz Ormuski moreuz uvozi između 40 i 45 odsto energenata, Indija sa 42 odsto, a nakon njih Tajland sa između 30 i 35 odsto, Singapur sa 30 odsto, Malezija sa između 25 i 30 odsto i Filipini sa 25 odsto. Vijetnam uvozi 20 odsto svojih energenata kroz Ormuski moreuz, Italija 15 odsto, dok Španija uvozi između 12 i 15 odsto.

Sjedinjene Američke Države kroz Ormuski moreuz uvoze svega između dva i pet odsto energenata.

Bela kuća nije želela direktno da potvrdi navode o mogućem slanju američkih kopnenih trupa u Iran ili radi obezbeđivanja Ormuskog moreuza, ali je za Bi-Bi-Si poručila da Donald Tramp na raspolaganju ima "sve vojne opcije".

"Sva saopštenja u vezi sa raspoređivanjem trupa dolaziće iz resornog ministarstva", rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli, nakon Trampovog obraćanja u Ovalnom kabinetu, tokom kog to pitanje nije bilo otvoreno. 

Bi-Bi-Si navodi da je ranije komentar tim povodom zatražio i od Pentagona, ali je upućen na Belu kuću.

Nakon jučerašnjeg naglog pada izazvanog nagoveštajem američkog predsednika da je smirenje rata sa Iranom moguće, cene nafte danas su ponovo skočile i to za oko pet odsto.

Nafta "brent" bila je na nivou od oko 103 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas intermediate) kretala se oko 92,4 dolara po barelu.

Cena nafte je porasla tokom današnjeg nestabilnog trgovanja, jer su investitori procenjivali eskalaciju geopolitičkih tenzija.

Najmanje 114 kulturnih i istorijskih lokaliteta oštećeno je u vazdušnim udarima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, saopštilo je danas Ministarstvo kulturnog nasleđa, turizma i zanatstva Irana, pozivajući međunarodnu zajednicu na "hitnu reakciju".

Među oštećenim objektima nalaze se i lokaliteti sa liste svetske baštine Unesko, kojih je u Iranu 30, kao i nacionalno zaštićena kulturna dobra, navodi se u saopštenju načinjenom na osnovu terenskih procena i izveštaja stručnjaka.

Oštećenja su registrovana na 48 muzeja i u šest istorijskih urbanih celina, uključujući Teheran, Isfahan, Sanandadž, Kermanšah, Kom i Hansar.

Iransko ministarstvo istaklo je da takvi napadi predstavljaju kršenje Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara iz 1954. godine i međunarodnog prava, uz ocenu da je reč o direktnoj pretnji istorijskom nasleđu čovečanstva.

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je u Beloj kući da SAD u ratu sa Iranom "pregovaraju bombama", nakon što je Donald Tramp govorio o mogućim pregovorima između dve strane. 

Hegset je dodao da "nikada u istoriji" jedna moderna vojna sila poput iranske nije bila tako "zbrisana".

Komandant kopnenih snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC), general Mohamad Karami upozorio je Sjedinjene Američke Države i Izrael da će svaki napad na Iran biti dočekan "razornim odgovorom".

On je tokom obilaska jedinica raspoređenih u jugozapadnoj provinciji Kuzestan poručio da su sve snage na najvišem nivou borbene gotovosti.

"Amerika, Izrael i neprijatelji naše zemlje dobiće razoran odgovor na svaku pretnju ili čin agresije", rekao je Karami, prenosi Pres TV.

Istakao je da se iranska vojska "oslanja na božansku moć" i da se "ne plaši nikakve zemaljske sile".

Upozorenje dolazi u trenutku kada se, prema pisanju medija, razmatraju opcije za moguće kopnene operacije SAD i Izraela, a istovremeno stižu Trampova uveravanja da Iran želi da pregovara.

Sjedinjene Američke Države i regionalni akteri razmatraju pregovore sa Iranom već u četvrtak, ali odluka zavisi od odgovora Teherana, javlja "Aksios", portal koji ima bliske odnose sa Belom kućom.

Istovremeno, Vašington paralelno razrađuje i vojne operacije za dalju eskalaciju sukoba.

Prema navodima izvora ovog medija, Donald Tramp želi kraj rata, ali Bela kuća nastavlja operaciju dok ispituje da li je dogovor moguć. Iran negira da pregovori postoje, iako potvrđuje da je primio američke poruke. 

Američki predsednik Donald Tramp, obraćajući se iz Bele kuće, ponovio je ranije iznete tvrdnje da Iran više nema mornaricu, vođstvo ni radare, a američku operaciju nazvao "ogromnim uspehom".

"Razgovaramo sa pravim ljudima i oni silno žele da postignu dogovor", kazao je Tramp govoreći o mirovnim pregovorima.

Šef Bele kuće tvrdi i da je Iran spreman da se zauvek odrekne planova za nabavku nuklearnog programa, kao i da je SAD dao ustupke u vezi sa korišćenjem Ormuskog moreuza, ali o čemu se konkretno radi nije otkrio.

Upitan o mogućnosti da višeg savetnika Džareda Kušnera i izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa pošalje na direktne pregovore sa Iranom, Tramp je kazao da su "oni upravo sada" uključeni u pregovore, zajedno sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubijom. 

Na pitanje da li ni mirovni sporazum sa Iranom mogao da uspe, odgovorio je:

"Ovaj rat je dobijen". 

Jedna od tema koja, međutim, nije pomenuta je moguće raspoređivanje trupa u Iranu, o čemu bruje zapadni mediji.

Pojedine države Persijskog zaliva, prvenstveno Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), razmatraju mogućnost priključenja američko-izraelskom ratu protiv Irana, ali bi na takav potez mogle da budu primorane tek ukoliko Teheran napadne njihovu ključnu energetsku i vodnu infrastrukturu, saznaje danas Blumberg od izvora upućenih u situaciju.

Naš izbor

Nova eskalacija rata u Persijskom zalivu: Kako zapaliti čitav Bliski istok

"Saudijska Arabija i Emirati sve više gube strpljenje zbog iranskih udara koji su već pogodili luke, energetska postrojenja i aerodrome", rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni.

Ipak, naglašavaju da bi se u rat uključili samo ako Teheran ispuni pretnje napadima na vitalnu infrastrukturu.

Većina zalivskih zemalja kreće se u tom pravcu, uz izuzetke poput Omana, koji nastoji da zadrži ulogu posrednika, navodi Blumberg.

Istovremeno, države regiona oprezne su zbog mogućnosti da Iran dodatno eskalira napade, ali i scenarija u kojem bi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogao da postigne dogovor sa Teheranom, ostavljajući ih suočene sa oslabljenim, ali ogorčenim režimom, naveo je jedan evropski diplomata u regionu.