Mogu li i prijateljstva biti toksična

Kada čujemo da je neko u toksičnom odnosu, na pamet nam najčešće padnu dve stvari - ili je to veza (emotivni odnos) ili je reč o odnosu sa poslodavcem ili nadređenim. Ali, ono što ispuštamo iz vida jeste da i prijateljstva mogu biti toksična.

Onaj čudan osećaj nam se javlja kada treba da se vidimo sa prijateljem (ili prijateljicom), za koju smo mislili da nam je pravi, iskreni prijatelj je prvi znak da nešto u odnosu ne štima. Odnos koji je delovao sjajno - međusobna podrška kada su u pitanju teme poput odnosa, posla, fizičke aktivnosti, svakodnevni telefonski razgovori, ma koliko obaveza taj dan imali, zajedničke proslave rođendana, pa čak i godišnjice upoznavanja, i zajednička putovanja. Sve u savršenom redu. Svaki put kada bismo na ekranu telefona videli notifikaciju te osobe - bili smo uzbuđeni, a viđenja i druženja su se jedva čekala.

A onda, pojavom nelagode koja je počeka da se pojavljuje "u stomaku", analizirajući odnosu, uočili bismo jednu, slobodno možemo reći zakonitost - u poslednje vreme posle svakog viđanja bi nam trebao odmor i "resetovanje". I malo po malo, počeli bismo da istražujemo uzroke tog osećaja, jer definitivno tako nije bilo pre, a to "prijateljstvo" iz nas je počelo da izvlači ono najgore.

Kada bi se na papir stavili znakove koji ukazuju na to da je neko prijateljstvo toksično, moglo bi se navesti pet najčešćih i najznačajnijih "crvenih zastavica" koje ukazuju na to da nas takvo prijateljstvo, na neki način, ugrožava:

Emocionalna iscrpljenost

Zdravi, harmonični odnosi daju nam osećaj balansa, mira i neke vrste reciprociteta, u njima niko ne mora voditi računa koliko je dao, jer vratiće se svakako. U toksičnom prijateljstvu, to u jednom trenutku ode u potpuno suprotnom smeru, i ispostavi se da jedna strana daje više, a druga to bez griže savesti koristi. I tu se ne radi nužno o materijalnim stvarima, već često i o energiji: zato se posle nekih ljudi osećamo kao "izduvani balon".

"Hodanje po jajima"

Izazivanje osećaja krivice za sve što kažemo ili učinimo, izigravanje žrtve, umanjivanje važnosti naših emocija i preterano burne reakcije ukoliko se mišljenja ne poklapaju - toksični prijatelji često koriste različite taktike da izmanipulišu našim emocijama kako bi ostvarili sopstvene ciljeve. Iz iskustava ljudi koji su se u takvim odnosima našli, dešavalo se da se neke važne stvari prećute ili "uvijaju u ukrasni papir" samo kako se ne bi stvorila neprijatna situacija ili izazvao konflikt, a lične granice osobe koja prećutkuje pomerale bi se svaki put.

Neprestano nadmetanje

Ono što je u većini slučajeva najveći znak upozorenja jeste ničim izazvano nadmetanje: u svakoj situaciji "toksični prijatelj" (ili prijateljica) bi se trudio da bude bolji. Naravno, nije to bilo direktno i otvoreno takmičenje - jednostavno, ne bi se propuštala prilika da se kroz razgovor umetne kako je on nešto uradio bolje, kako je uspeo više ili putovao dalje. Sa druge strane, mi bismo se, kao pravi prijatelji, njihovim uspesima radovali, dok u jednom trenutku ne shvatimo da se naši uvek nipodaštavaju, iako bi se veoma to vešto sakrivalo pod velom pohvale i podrške: "Jao, baš mi je drago da si počeo da sarađuješ sa njima! Sada ćeš konačno zarađivati skoro kao ja" ili "E, pa super što si krenula na terapiju, mislim, ja sam mnogo pre tebe osvestila da treba raditi na sebi, ali dobro, šta sad, nikad nije kasno" - samo su neki od primera toksičnih komentara.

Nepoverenje i distanca

Poverenje je kamen temeljac svakog odnosa, bilo da je u pitanju prijateljski, poslovni ili emotivni. A kada se izigra, teško da ikada više može da se vrati na staro.  Sa nepoverenjem često dolazi i distanca - jer kada nekome ne verujemo, sa njime ne možemo biti bliski. A kada sa nekime nismo bliski, to onda nije prijatelj - to je jednostavno poznanik, neko sa kime ćemo popiti kafu jednom u par meseci i razmeniti neke osnovne informacije, a ne neko koga ćemo u pola noći pozvati da mu saopštimo neku lepu vest, ili koga ćemo pozvati upomoć kada nam podrška bude potrebna.

Posesivnost i pokušaj odaljavanja od drugih ljudi

Kao i u emotivnom odnosu sa "gaslajterom", koji pokašava da nas odalji od porodice i prijatelja, tako i u toksičnom prijateljstvu možemo se naći u situaciji da neko suptilno manipuliše našim mislima i emocijama, trudeći se da nas od ostatka sveta separatiše. Tračevi, ogovaranja i teorije zavere protiv nekoga od naših prijatelja ili poznanika samo su jedan od načina da nam "toksični prijatelj" pomuti razum i odalji od ostatka sveta, čineći nas tako ranjivim i vezujući nas za sebe (jer druge nećemo imati).

Ostaje pitanje: da li takve odnose treba zadržati i redefinisati, postavljajući iznova granice ili je bolje pustiti ih pre nego što nas "progutaju" i učine da se osećamo manje vrednim? Budući da je za svaki odnos potrebno dve strane, važno je iskomunicirati šta nas u takvom odnosu povređuje. Da li narušavanje granica ili nepoštovanje naših potreba i stavova, kao i  da li je odnos moguće unaprediti i podići na viši nivo, tako da obe strane budu zadovoljne i osećaju se komforno. Ukoliko to nije slučaj, preostaje samo jedno - zaštititi sopstvena prava i interese, i izaći iz odnosa koji nas guši i čini da se osećamo loše.