Magazin
Većina Rusa želi da škole osim predmeta, uče decu i o novcu, odlukama i svakodnevnim veštinama
Škola uči decu formulama i pravilima, ali šta je sa problemima sa kojima će se suočavati u svakodnevnom životu - kako da rasporede novac, organizuju dan ili donesu pametne odluke? Nova anketa pokazuje da u Rusiji sve više ljudi misli da je vreme da se i to nađe u učionici.
Ideja da se u školski sistem uvede predmet koji bi se bavio praktičnim životnim veštinama mogla bi postati realnost u Rusiji. Reč je o kursu koji bi obuhvatao osnove budžetiranja, upravljanja vremenom, pravilne ishrane, komunikacije i emocionalne inteligencije - ukratko, sve ono što većina ljudi uči kasno, i to na sopstvenim greškama. Prema istraživanju koje je sproveo portal "Komsomoljska pravda", većina građana podržava ovu ideju, ali postoje i neke rezerve.
Čak 75 odsto ispitanika smatra da bi kurs socijalnih veština bio koristan i da ima mesto u školama, dok 40 odsto ide korak dalje i veruje da bi trebalo da bude obavezan za sve učenike. Smatraju da takvi časovi imaju smisla jer, ako roditelji često sami imaju probleme sa finansijama ili zdravim navikama, teško je očekivati da će deca te veštine usvojiti kod kuće. Škola, s druge strane, može biti potencijalno mesto gde će da se postav temelj dobrih životnih navika koje će trajati čitav život.
Istovremeno, 35 odsto ispitanika podržava uvođenje ovakvog predmeta, ali uz jedan uslov - da bude izborni, jer smatraju da su deca već preopterećena obavezama, časovima i vannastavnim aktivnostima. U tom kontekstu, dodatni predmet može više da odmogne nego da pomogne, osim ako se ne ostavi prostor za izbor i fleksibilnost.
S druge strane, 23 odsto anketiranih smatra da ovakva ideja uopšte nije potrebna. Po njihovom mišljenju, učenici već imaju previše gradiva i teško postižu i osnovne predmete kao što su jezik, matematika i istorija. Uvođenje novog predmeta, kako tvrde, samo bi dodatno razblažilo fokus i opteretilo ih.
Ovakva bojazan nije bez osnova, jer istraživanja pokazuju da pritisak oko uspeha ima dugoročne posledice. Jedna studija na petnaestogodišnjacima pokazala je da su mladi koji su osećali jak roditeljski pritisak da imaju visoke ocene imali povećan rizik od depresije sve do odraslog doba. Ključni faktor nije bio stvarni pritisak, već način na koji su ga deca doživljavala - čak i kada roditelji veruju da ne preteruju, strah od razočaranja porodice može da ostavi trajne posledice.
Preostalih 2 odsto ispitanika opredelilo se za neku od alternativnih opcija, što pokazuje da tema nije jednostavna i da izaziva podeljena mišljenja.
Rezultati istraživanja jasno pokazuju da, iako se ne slažu svi oko forme, većina prepoznaje da deci nedostaju veštine koje će im sutra najviše značiti.
Live
