Društvo
Bojiću diploma i medalja Ruske akademije nauka
Profesor Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" je formalno, prošle godine, postao član ruske akademske zajednice, ali je tek juče, posle pristupnog predavanja koje je održao, i zvanično postao član
U prestižnom ruskom Institutu "Bakuljev", povodom 70. godišnjice ovog kardiološkog i kardiohirurškog centra, profesoru Milovanu Bojiću, direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", juče su uručene diploma i medalja Ruske akademije nauka.
Bojić je formalno, prošle godine, postao član ruske akademske zajednice, ali je tek juče, posle pristupnog predavanja koje je održao, i zvanično postao član.
Njemu je pristupnu povelju i medalju uručio potpredsednik Ruske akademije nauka Mihail Aleksandrovič Piradov.
"Veliki je uspeh i priznanje biti član Ruske akademije nauka, pogotovo kada se zna istorijat ove ustanove i ko su sve bili članovi. Zahvalan sam Rusiji što je prepoznala moje lično delo i moj trud da 'Dedinje' učinim ovakvim kakvo je, a to je ustanova koja uživa ugled u celom svetu, pa i u Ruskoj Federaciji"", rekao je Bojić za "Novosti".
Direktoru "Dedinja", akademik Elena Zelikovna i čuveni akademik Leonid Antonovič Bokerin, uručili su i specijalnu diplomu Instituta "Bakuljev".
Na svečanosti su bili brojni akademici, ruski državni zvaničnici, kao i ministar zdravlja Mihail Muraškov.
Pristupno predavanje, koje je Bojić održao o budućnosti kardiologije i kardiohirurgije, izazvalo je veliko interesovanje prisutnih, koji su mu, kako je rekao za "Novosti", kasnije prilazili da pitaju kojim redom namerava da inovacije implementira u kardiohiruršku praksu Instituta "Dedinje".
Bojić je tokom ovog predavanja govorio i o primeni veštačke inteligencije u kardiologiji i kardiohirurgiji i zapitao se da li će veštačka inteligencija hirurga učiniti nepotrebnim.
"Neće, ali samo pod uslovom da hirurg nauči da primenjuje veštačku inteligenciju u operacionoj sali", poručio je Milorad Bojić.
"Dedinje" i Institut "Bakuljev" su inače, pre dve godine, potpisali memorandum o saradnji, koja će sada biti dodatno intenzivirana.
Bojić je najavio da će ove dve ustanove periodično razmenjivati timove kardiohirurga kako bi obe potvrdile dosadašnji rejting, a to je da nema procedure u kardiologiji i kardiohirurgiji koja se u ova dva instituta ne primenjuje.
Izbor stranih stručnjaka u Rusku akademiju nauka, osnovanu davne 1724. godine, ukazom Petra Velikog, prava je retkost, a profesor Bojić je drugi srpski stručnjak iz oblasti medicine kojem je pripala ta izuzetna čast, što dodatno naglašava težinu i značaj pomenutog priznanja.
Sa 890 redovnih i 1.135 dopisnih članova, Akademija je najuvaženije naučno telo u Ruskoj Federaciji.
Live
