Kako zaljubljenost utiče na nas: Smanjuje krvni pritisak i povećava toleranciju na bol

"Ljubav i kašalj, ne mogu se sakriti", rekao je davno Džordž Herbert. Iako je ova simpatična izjava najcitiranija na svetu, zapravo je tačan opis promena koje se ne mogu sakriti, a koje se dešavaju u našem telu a pre svega u mozgu. 

Pesnici su se od davnina pitali šta je ljubav, verujući da to osećanje izvire iz srca. Nauka, međutim, dokazuje suprotno, ljubav ne dolazi iz srca, već iz mozga. Godinama se postavljalo pitanje gde se tačno ljubav nalazi u mozgu. Grupa naučnika sa Univerziteta u Kanadi otkrila je da ovaj osećaj dolazi iz oblasti veoma blizu delu mozga koji kontroliše seksualnu želju a  do ovog zaključka došli smenjujući ispitanicima erotske slike i slike voljene osobe. Time su otkrili da seksualna želja i ljubav aktiviraju susedne oblasti mozga, ali dok seks aktivira oblasti koje se odnose na neposredno zadovoljstvo, ljubav je bila povezana sa uslovljavanjem, što je proces vezan za nagrade. Ljubav vidimo kao nagradu, nešto sa dodatnom vrednošću, što pretvara želju u nešto više.

Zaljubljenost zapravo može dovesti do telesnih promena, kao što su lupanje srca i opsesivno razmišljanje, koji su prirodna reakcija na nove hormone koje doživljavate. U stvari, studije su otkrile da možete očekivati više od samo sanjarenja i nemogućnosti da se koncentrišete kada se zaljubite...

"Zaljubljivanje je jedno od psihološki najsnažnijih iskustava u ljudskom životu, ali romantičnu ljubav prate ne samo psihičke promene", rekli su istraživači sa Univerziteta Kalifornija 2019. godine. Oni su uzeli uzorke krvi od 47 mladih žena koje su započinjale nove veze tokom dve godine i otkrili da su efekti zaljubljenosti bili i mentalni i fizički. 

Zaljubljenost može smanjiti krvni pritisak

Povišen krvni pritisak ili hipertenzija je opasno stanje koje dovodi telo u povećan rizik od srčanog udara, moždanog udara i otkazivanja bubrega. Istraživanja su otkrila da zaljubljenost može poslužiti kao prirodan način za smanjenje nivoa krvnog pritiska.

Možda ćete se osećati manje ili više pod stresom nego inače, u zavisnosti od faze vaše veze

Možete se zapitati kako je moguće da se osećate srećno i uznemireno u isto vreme. Ali kada je reč o ljubavi, osoba može da se oseća srećnom kada je zaljubljena, ali može da se oseća i uznemireno. Zaljubljivanje u nekoga može biti stresno na početku - postoji nesigurnost oko toga da li su osećanja uzvraćena, mogućnost odbijanja i anksioznost oko toga kada reći te "volim te".

Početne faze zaljubljivanja povećavaju nivoe kortizola, hormona povezanog sa stresom, kod novih parova, prema jednoj studiji objavljenoj 2004. godine. Međutim, kada su učesnici testirani 12 do 24 meseca kasnije, njihov nivo kortizola se vratio na normalan nivo. 

Osećate više poverenja i sigurnosti

Grljenje i ljubljenje čine da se osećate smireno i sigurno, a zaljubljenost čini da se osećate bezbedno i razvijate poverenje prema voljenoj osobi. Oksitocin, hormon koji se oslobađa fizičkim kontaktom poput grljenja, ljubljenja i seksa, produbljuje osećanja privrženosti partneru i proizvodi osećaj zadovoljstva, smirenosti i sigurnosti, prema izveštaju Medicinske škole Harvarda. Oksitocin takođe igra ulogu u društvenom povezivanju, majčinom instinktu i reprodukciji i seksualnom zadovoljstvu. Ovaj "hormon ljubavi" značajno povećava privrženost i poverenje među partnerima.

Osećaj "leptirića" u stomaku

Iako zvuči lepo i romantično, osećaj leptirića nije ništa drugo već aktivirani vagusni nerv koji povezuje mozak i creva. "Vaš limbički ili emocionalni mozak aktivira vagusni nerv koji ide od mozga do creva. Kada postanete nervozni, ili kada se uzbudite, je isti osećaj, ali zavisi od vaše interpretacije", kaže doktor Danijel Amen, psihijatar i neuronaučnik. Da li ste ikada osetili da vam se otkucaji srca ubrzavaju, dlanovi se znoje ili grče u stomaku (na dobar način) kada vidite nekoga koga volite ili pomislite na njega?

Srećni ste

Zaljubljenost oslobađa dopamin, neurotransmiter koji kontroliše centar za nagradu i zadovoljstvo u mozgu, zbog čega se parovi osećaju srećnim kada su zajedno. Naučnici su istraživali nastanak ovog osećaja, pa su skenirali mozak 17 osoba koje su tvrdile da su zaljubljene. U preko 2.500 slika mozga otkrili su da su se učesnicima studije, samo na pogled fotografije osobe koju su zavoleli, aktiviraju dve moždane oblasti koje su veoma povezane sa dopaminom.

Veća tolerancija na bol

Pokazalo se da zaljubljenost ima svojstva koja smanjuju bol, iako većina lekara ne bi preporučila oslanjanje samo na ljubav nakon, recimo, ozbiljne operacije ili povrede.
Istraživači su otkrili da su ljudi koji su gledali slike romantičnih partnera imali povećanu aktivnost u nekoliko regiona u mozgu za obradu nagrada, što sugeriše da ljubav može smanjiti bol. 

Stvara se osećaj zavisnosti

Poput droga koje izazivaju zavisnost koje osvetljavaju naše centre zadovoljstva i teraju ljude da se vraćaju po još, ljubav može izazivati zavisnost na svoj način. Naučnici su primetili preklapanje neurohemijskih odgovora u istim oblastima mozga među ljudima koji doživljavaju zavisnost od droge i ljubav. Autori istraživanja iz 2017. godine su otkrili da ljubav može izazvati zavisnost jer je to potreba koja se može privremeno zadovoljiti, ali može postati veoma ometajuća ako nije ispunjena tokom dužeg vremenskog perioda.

A šta se još menja u ljudskom ponašanju?

• zaljubljena osoba se previše zaštitnički ponaša u odnosu na svog partnera
• ne može da se fokusira jer zaljubljenost ometa naš mozak
• pojačana je samouverenost 
• ukoliko je osoba neurotična, to se smanjuje zaljubljenošću
• ne osuđujete više tako lako kao pre
• pametniji smo
• usvajamo način govora, mimiku, čak smo skloniji da neke stavove promenimo ili prilagodimo partneru